Istraživanje kvaliteta, upotrebe i uticaja psihotropnih (upotrebe) kod starijih osoba sa intelektualnim invaliditetom (EKUIP) otkrilo je da više od polovine starijih odraslih osoba sa intelektualnim invaliditetom uzima psihotropne lekove, uključujući antipsihotike i antidepresive koji se koriste za lečenje mentalnih bolesti.
Iako su ovi lekovi kritični za lečenje mentalnih bolesti i poboljšanje kvaliteta života, neodgovarajuća upotreba može povećati rizik od neželjenih efekata uključujući zatvor, padove i nivoe uticaja aktivnosti. Istorijski gledano, ovi lekovi su možda bili propisani za zabrinjavajuća ponašanja u odsustvu mentalnih bolesti.
Nalazi, koji koriste podatke iz dugoročne studije starijih odraslih osoba sa intelektualnim invaliditetom u Irskoj, Dodatak o intelektualnim teškoćama u Irskoj longitudinalnoj studiji o starenju (IDS-TILDA), uključuju:
Dr Maire O’Dvier, docent na Fakultetu za farmaciju i farmaceutske nauke, Triniti College i glavni istraživač EKUIP studije, rekla je: „Ova studija je prva takve vrste i naglašava potrebu za sveobuhvatnim, redovnim pregledima medicine koristite da biste izbegli neodgovarajuće propisivanje više psihotropnih lekova.
„Smanjena upotreba hipnotika i sedativnih lekova tokom vremena naglašava da se lekovi preispituju, što je umirujuće. Manja upotreba psihotropnih lekova među mlađim učesnicima koji su angažovani u studiji 2020. takođe naglašava da se dešavaju promene.“
Istraživanje je takođe naglasilo kritičnu potrebu za pristupom nemedicinskoj podršci za osobe sa intelektualnim invaliditetom koje doživljavaju mentalne bolesti, uključujući pristup psihološkim terapijama, radnim terapijama. Konačno, primećeno je da će inicijative za rešavanje zabrinutosti u vezi sa upotrebom psihotropnih lekova kod osoba sa intelektualnim invaliditetom takođe imati koristi za sve starije osobe, posebno one sa demencijom.
Profesorka Meri Mekaron, osnivač i glavni istraživač IDS-TILDA, i ko-glavni istraživač je rekla: „Problemi sa psihotropnim lekovima su složeni. Ipak, nalazi studije EKUIP pokazuju veoma visok nivo upotrebe ovih lekova što je zabrinjavajuće i predstavlja izazov da razmotrimo i propišemo alternative tamo gde je to potrebno.
„Redovni pregledi su imperativ, kao i veća upotreba nefarmakoloških pristupa i širi pristup članovima multidisciplinarnog tima, kako bi se poboljšalo zdravlje i kvalitet života ove populacije koja je sve više ugrožena.
Dr Maeve Moran, konsultant psihijatar, medicinski psihoterapeut, viši predavač u RCSI, član fakulteta i bivša predsedavajuća psihijatrije na fakultetu za smetnje u učenju na koledžu psihijatara u Irskoj, član Kraljevskog koledža psihijatara UK, rekla je: „Uticaj neispunjenih psihosocijalnih potrebe ove populacije koja uključuje pristup specijalističkoj psihologiji, radnoj terapiji, socijalnom radu i govornim i jezičkim intervencijama je nedovoljno istražena oblast.
„U nedostatku specijalističkih bolničkih jedinica koje odgovaraju potrebama osoba sa intelektualnim teškoćama i komorbidnim mentalnim oboljenjima, ljudi su primorani da uđu u jedini model lečenja u zajednici koji neće uvek zadovoljiti njihove potrebe. Uticaj ovog nezadovoljstva na propisivanje psihotropnih lekova je takođe nedovoljno istraženo područje“.
