Prema studiji Instituta za ekonomska istraživanja Libnic iz Halea, broj stečajeva ortačkih i kapitalnih društava u Nemačkoj u junu 2026. godine bio je 80% veći nego u prosečnom junu u periodu od 2016. do 2019. godine. Ovi podaci ne uključuju samostalne preduzetnike i mala preduzeća, koja nemaju značajan uticaj na tržište rada. Na ortačka i kapitalna društva otpada 90% radnih mesta pogođenih stečajevima.
Štefen Miler, rukovodilac istraživanja stečajeva pri IWH, ističe da je broj bankrota kompanija dostigao najviši nivo u poslednjih dvadeset godina. Očekivanja za oporavak privrede su slaba, a mnoge velike kompanije najavljuju ukidanje radnih mesta. Na primer, Folksvagen planira da ukine 100.000 radnih mesta, dok ZF i Boš takođe najavljuju značajne smanjenja zaposlenosti.
Nakon gubitka više od 100.000 radnih mesta u industriji prošle godine, očekuje se da će tokom 2026. godine biti ukinuto još 100.000 radnih mesta u različitim sektorima. Pitanje je da li se trenutno svedočimo neophodnom tržišnom pročišćavanju ili dubokoj strukturnoj slabosti ekonomije. Stečajevi mogu imati i pozitivne efekte, oslobađajući resurse koji se mogu preusmeriti u produktivnije sektore.
Miler naglašava da je stopa nezaposlenosti za sada u porastu, ali se radnici koji izgube posao često brzo zapošljavaju. Međutim, to je delom rezultat odlaska generacija rođenih tokom posleratnog „bejbi-buma“ u penziju, dok nema značajnijeg priliva radne snage iz EU. Juta Ridlin ističe da je važno posmatrati i broj novoosnovanih preduzeća, koja su često podložna stečaju.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, registrovano je više od 10% novih privrednih subjekata u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na prethodnu godinu. Miler smatra da se nemačka privreda trenutno nalazi usred strukturne transformacije, ali kriza pogađa gotovo sve sektore. Građevinska industrija i stambena izgradnja posebno su pogođeni rastom kamatnih stopa.
Ridlin naglašava da iza većine stečajeva ne stoji samo jedan uzrok, a zdrava preduzeća su se pokazala otpornim na spoljne šokove. Događaji poput rata sa Iranom mogu delovati kao katalizator za kompanije sa postojećim problemima. Takođe, efekti pandemije i državne pomoći koje se moraju vratiti dodatno komplikuju situaciju.
Štefen Miler ocenjuje da se nalazimo usred snažne strukturne transformacije nemačke privrede, a broj stečajeva je u „crvenoj zoni“. Iako još nismo došli do tačke masovnog prenosa negativnih efekata na druge firme, situacija je ozbiljna. Miler zaključuje da je budućnost nemačke privrede neizvesna.
