Tvrdnje da bi trebalo da se pretplatimo na „paleo dijetu“ sa malo ugljenih hidrata i visokim sadržajem proteina se obično zasnivaju na tvrdnjama da su naši preci izbegavali komplikovanu obradu biljaka u korist jednostavnijih obroka koji se sastoje od mesa, orašastih plodova, voća i sirovog povrća.
Sve je više dokaza da je ovaj savet o ishrani zasnovan na pogrešnom shvatanju. Nova studija je otkrila da su hominini iz pleistocena u današnjem Izraelu imali znanje kako da izvuku značajan deo svojih kalorija iz iznenađujuće širokog spektra biljaka.
Rad koji je sproveo međunarodni tim istraživača na lokalitetu Gesher Benot Ia’akov na obalama reke Jordan otkrio je stotine različitih granula skroba i druge biljne materije zalepljene za alate umotane u sedimente stare oko 780.000 godina.
Ne samo da su ovo najstarije granule skroba koje su arheolozi ikada iskopali, već su i znaci raznovrsne ishrane koja prevazilazi meso: granule su povezane sa hrastovim žirom, pšenicom i ječmom, mahunarkama i jestivim vodenim biljkama kao što su žuti lokvanj i vodeni kesteni .
Alati na kojima su pronađeni ovi sićušni ostaci, posebno čekić i nakovnji, sugerišu da su biljke posebno odabrane i obrađene, što implicira da su rani hominidi razvili složene metode za izvlačenje hranljivih materija i kalorija iz različitih izvora vegetacije.
„Ovo otkriće naglašava važnost biljne hrane u evoluciji naših predaka“, kaže arheolog Hadar Ahituv, sa Univerziteta Bar-Ilan u Izraelu. „Sada razumemo da su rani hominidi sakupljali širok spektar biljaka tokom cele godine, koje su obrađivali koristeći alate napravljene od bazalta.
„Ovo otkriće otvara novo poglavlje u proučavanju rane ljudske ishrane i njihove duboke veze sa biljnom hranom.
Nazvana po eri paleolita (pre oko 3,3 miliona do 11.700 godina), „paleo“ dijete imaju tendenciju da preporučuju davanje prioriteta proteinima iz životinjskih izvora na osnovu pretpostavke da je savremena ljudska fiziologija evoluirala od predaka koji su bili na sličnim dijetama. Ovo jedenje mesa identifikovano je kao jedna od pokretačkih snaga ljudske evolucije.
Pretpostavlja se da je većina biljnih materijala previše čvrsta, toksična ili neukusna da bi se zamarala. Ova nova otkrića sugerišu da su čak i pre stotina hiljada godina kulture imale napredne načine pripreme vegetacije kao izvora energije, podržavajući neke prethodne studije da biljke u velikoj meri doprinose tekućem rastu ljudskog mozga.
„Ovi rezultati dalje ukazuju na napredne kognitivne sposobnosti naših ranih predaka, uključujući njihovu sposobnost da sakupljaju biljke sa različitih udaljenosti i iz širokog spektra staništa i da ih mehanički obrađuju koristeći udarne alate“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Ovo nije prva studija koja donosi ovakve zaključke. Analiza 15.000 godina starih kostiju i zuba pronađenih u Maroku, na primer, ranije je ukazala na „značajnu komponentu biljnog porekla“ u hrani lovaca-sakupljača.
Pošto je veća verovatnoća da će se koštani ostaci naših ubijanja zadržati desetinama do stotinama hiljada godina, nije ni čudo što su se istraživači uglavnom fokusirali na proteinske komponente drevnih dijeta. Kako se tehnologija poboljšava, naučnici konačno skreću pažnju na ostatak naše paleolitske ostave.
„Naši rezultati dodatno potvrđuju važnost biljne hrane u našoj evolucionoj istoriji i ističu razvoj složenog ponašanja u vezi sa hranom“, pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u PNAS-u.
