U svakodnevnom životu, mnogi od nas se suočavaju sa „letologijom“, odnosno teškoćama u pronalaženju reči. Ove poteškoće postaju izraženije s godinama, a nedavna studija sa Univerziteta u Torontu sugeriše da brzina govora može biti precizniji pokazatelj zdravlja mozga kod starijih osoba. Istraživači su analizirali govor 125 zdravih odraslih osoba, starosti od 18 do 90 godina.
Tokom istraživanja, učesnici su opisivali scene u detalje, a snimci su analizirani pomoću veštačke inteligencije kako bi se izmerili faktori poput brzine govora i trajanja pauza. Učesnici su takođe prolazili kroz standardne testove koji mere koncentraciju, brzinu mišljenja i sposobnost planiranja. Starosna povezanost opadanja ovih „izvršnih“ sposobnosti sa brzinom govora sugeriše šire opadanje kognitivnih funkcija.
Jedan od noviteta ove studije bio je korišćenje zadatka „interferencije slike i reči“, koji je osmišljen da razdvoji dva koraka imenovanja objekta. Tokom ovog zadatka, učesnicima su prikazivane slike svakodnevnih predmeta dok su slušali reči koje su bile povezane ili zvučale slično. Istraživanje je pokazalo da je prirodna brzina govora starijih osoba povezana sa brzinom imenovanja slika.
Iako su rezultati zanimljivi, pronalaženje reči na osnovu slika možda ne odražava složenost rečnika u svakodnevnom razgovoru. Zadatak verbalne tečnosti, koji zahteva od učesnika da generišu što više reči iz određene kategorije, može bolje uhvatiti fenomen „na vrhu jezika“. Ovaj fenomen se odnosi na privremenu nemogućnost da se reč prizove iz pamćenja, uprkos delimičnom sećanju.
Zadaci verbalne tečnosti smatraju se boljim testom svakodnevnih razgovora jer uključuju aktivno prizivanje i proizvodnju reči iz rečnika. Iako se performanse verbalne tečnosti ne smanjuju značajno s normalnim starenjem, loši rezultati na ovim zadacima mogu ukazivati na neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove. Testovi su korisni jer uzimaju u obzir tipične promene u sposobnosti pronalaženja reči kako ljudi stare.
Autori studije sa Univerziteta u Torontu mogli su istražiti subjektivna iskustva učesnika u vezi sa teškoćama pronalaženja reči, što bi pružilo sveobuhvatnije razumevanje kognitivnih procesa. Lična izveštavanja o „osećaju“ borbe sa pronalaženjem reči mogla bi ponuditi dragocene uvide koji dopunjuju ponašajne podatke. Ova studija otvara uzbudljive mogućnosti za buduća istraživanja, pokazujući da brzina govora može otkriti kognitivne promene.
