Od 2022. godine, kada je Vlada počela da određuje cene derivata, Srbija se suočila sa najskupljim derivatima u regionu. U jednom trenutku, dizel je bio drugi ili treći najskuplji u Evropi, a glavni uzrok su povećani državni nameti. Akciza je porasla sa 49 na 74 dinara, što dodatno opterećuje potrošače.
Puštanje rezervi na tržište je ključno kako bi se izbegle nestašice, ali profesor Radosavljević naglašava da ne treba stvarati paniku. On veruje da će derivata biti dovoljno u Evropi, s obzirom na to da Srbija uvozi naftu iz Iraka i Kazahstana.
Međutim, Radosavljević ukazuje na to da su sankcije protiv NIS-a dodatno otežale situaciju. Iako su se pripremali za krizu, ne postoje rezerve koje bi mogle da izdrže dugotrajne probleme.
Na pitanje o visini akciza, Radosavljević ističe da je država uzimala više novca nego druge zemlje u regionu. U poslednjih pet godina, Srbija je prikupila gotovo pet milijardi više nego Bosna i Hercegovina. Postavlja se pitanje da li bi bilo bolje da su ta sredstva ostala privatnom sektoru.
Međunarodna agencija za energetiku upozorila je na mogućnost veće energetske krize usled sukoba u Iranu. Radosavljević se ne slaže sa tom procenom, smatrajući da trenutna situacija neće biti jača od prethodnih kriza.
On naglašava da Iran neće lako odustati, a cena nafte može dodatno rasti. U slučaju produženja sukoba, potražnja za naftom će se povećati, što može dovesti do ozbiljnih problema na tržištu.
Cene derivata u Evropi su porasle za 22-23% u poslednjih mesec dana, a u Srbiji su dostigle 208 dinara. Radosavljević upozorava da će države morati da se odreknu nekih fiskalnih prihoda kako bi umanjile rast cena, što će imati dalekosežne posledice na transport, hranu i industrijske proizvode.
