Srbija je trenutno na 41,7 odsto proseka Evropske unije kada je reč o ekonomskoj razvijenosti, što implicira da bi joj trebalo 35 godina da dostigne taj nivo ukoliko se trenutni privredni rast nastavi. Produktivnost rada iznosi 56 odsto proseka EU, a zarade su na 38 odsto, ali sa tendencijom rasta, što smanjuje atraktivnost za strane investitore. Ovi podaci su deo istraživanja beogradskog Instituta za razvoj i inovacije, koje je sprovedeno uz podršku Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Jedan od ključnih zaključaka studije je da model razvoja zasnovan na stranim direktnim investicijama više ne funkcioniše, što se poklapa sa stavovima domaćih ekonomista. Stručnjaci upozoravaju da je neophodno povećati domaće privatne investicije kako bi se postigao brži privredni rast. Mikro, mala i srednja preduzeća, koja čine više od 99 odsto domaće privrede, ključna su za generisanje rasta ulaganja.
Međutim, istraživanja pokazuju da se prepreke za razvoj malih firmi povećavaju svake godine. Vlasnici se suočavaju sa rastućim troškovima radne snage, birokratskim opterećenjima i otežanom naplatom potraživanja. U isto vreme, mogućnosti za pribavljanje dodatnog kapitala su ograničene, a prihodi opadaju zbog slabije tražnje na tržištu.
Pravni okvir u kojem posluju mala i srednja preduzeća često favorizuje politički povlašćene firme i strane investitore. Dok su strani investitori u teoriji ravnopravni sa domaćim, u praksi uživaju brojne privilegije, uključujući podršku države. Domaća preduzeća se bore sa administrativnim izazovima i niskom produktivnošću, što dodatno smanjuje njihovu konkurentnost.
Branimir Jovanović iz Bečkog instituta naglašava da bi jača domaća preduzeća doprinela stabilnijoj privredi. On ukazuje na to da je Srbija preživela četiri recesije u poslednjih 15 godina, dok je EU imala samo dve. Jovanović smatra da je važno privlačiti strane investitore koji donose nova znanja i tehnologije, a ne samo one koji se fokusiraju na radno intenzivne industrije.
Jedna od prepreka razvoju malih preduzeća je i nedostatak umrežavanja. U Italiji, na primer, velike kompanije često nabavljaju komponente od manjih lokalnih preduzeća, čime se stvara dodata vrednost. U Srbiji, međutim, takvo umrežavanje je slabo razvijeno, što dovodi do gubitka potencijala.
Zbog svega navedenog, potrebna je nova industrijska politika koja će se fokusirati na domaće firme. Kreatori ekonomske politike treba da definišu sektore u koje bi se isplatilo ulagati i podržati razvoj startapova. Jovanović naglašava da je važno da se čuje glas privrednika kako bi se stvorila strategija koja će unaprediti poslovanje u Srbiji.
