NjUJORK, 23. septembra – Kina je optužila Sjedinjene Države da šalju „veoma pogrešne, opasne signale” Tajvanu nakon što je američki državni sekretar rekao svom kineskom kolegi u petak da je održavanje mira i stabilnosti na Tajvanu od vitalnog značaja. .
Tajvan je bio u fokusu 90-minutnih, „direktnih i iskrenih“ razgovora između državnog sekretara Antonija Blinkena i kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, rekao je novinarima jedan američki zvaničnik.
„Sa naše strane, sekretar je jasno stavio do znanja da je, u skladu sa našom dugogodišnjom politikom jedne Kine, koja se opet nije promenila, održavanje mira i stabilnosti preko moreuza apsolutno, od vitalnog značaja“, viša američka administracija rekao je zvaničnik.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju na sastanku navelo da Sjedinjene Države šalju „veoma pogrešne, opasne signale“ Tajvanu, a što je veća aktivnost Tajvana za nezavisnost, manja je verovatnoća da će doći do mirnog rešenja.
„Pitanje Tajvana je unutrašnje kinesko pitanje i Sjedinjene Države nemaju pravo da se mešaju u to koji će se metod koristiti za njegovo rešavanje“, citira Vang ministarstvo.
Tenzije oko Tajvana su porasle nakon posete tamošnjem u avgustu predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi – koju su pratile velike kineske vojne vežbe – kao i obećanja američkog predsednika Džoa Bajdena da će braniti ostrvo kojim se upravlja demokratski.
Bajdenova izjava bila je njegova najeksplicitnija do sada o angažovanju američkih trupa u odbrani ostrva. To je takođe bio poslednji primer njegovog izgleda da prevazilazi dugogodišnju američku politiku „strateške dvosmislenosti“, koja ne daje do znanja da li će Sjedinjene Države vojno odgovoriti na napad na Tajvan.
Bela kuća je insistirala da se njena politika prema Tajvanu nije promenila, ali Kina je rekla da su Bajdenove primedbe poslale pogrešan signal onima koji traže nezavisni Tajvan.
U telefonskom razgovoru sa Bajdenom u julu, kineski lider Si Đinping upozorio je na Tajvan, rekavši da će „oni koji se igraju vatrom od nje poginuti“.
Stejt department je ranije rekao da je Blinkenov sastanak sa Vangom bio deo napora SAD da „održe otvorene linije komunikacije i odgovorno upravljaju konkurencijom“, a visoki zvaničnik je rekao da je Blinken ponovio otvorenost SAD za „saradnju sa Kinom po pitanjima od globalnog značaja .“
Blinken je takođe „naglasio implikacije“ ako Kina pruži materijalnu podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu ili se uključi u veliko izbegavanje sankcija, dodao je zvaničnik.
Američki zvaničnici su u prošlosti rekli da nisu videli dokaze da Kina pruža takvu podršku.
Blinken je „podvukao da Sjedinjene Države i Kina i međunarodna zajednica imaju obavezu da rade na suzbijanju efekata te invazije, kao i da odvrate Rusiju od daljih provokativnih akcija“, rekao je zvaničnik.
Kina vidi Tajvan kao jednu od svojih provincija. Peking je dugo obećao da će staviti Tajvan pod svoju kontrolu i nije isključio upotrebu sile da to učini.
Tajvanska vlada snažno se protivi tvrdnjama Kine o suverenitetu i kaže da samo 23 miliona stanovnika ostrva može odlučiti o njegovoj budućnosti.
Blinkenovom sastanku sa Vangom prethodio je sastanak ministara spoljnih poslova Grupacije Kvad Australije, Indije, Japana i Sjedinjenih Država, koja je izdala saopštenje, pozivajući se na Indo-Pacifik, rekavši da se „snažno protivimo bilo kakvim jednostranim akcijama koje traže promeniti status kvo ili povećati tenzije u regionu“.
Od Pelosijeve posete „Kina je preduzela niz provokativnih koraka koji su namerno promenili status kvo“, rekao je američki zvaničnik.
Potpredsednica SAD Kamala Haris razgovaraće o bezbednosti Tajvana tokom bilateralnih sastanaka sa liderima američkih saveznika Japana i Južne Koreje kada ih poseti sledeće nedelje, rekao je drugi američki zvaničnik.
Danijel Rasel, najviši američki diplomata za Aziju pod predsednikom Barakom Obamom, rekao je da je činjenica da su se Blinken i Vang sreli važna nakon turbulencija koje je donela Pelosijeva poseta, i nadamo se da će biti postignut određeni napredak u organizovanju sastanka između Sija i Bajdena o na marginama sastanka G-20 u novembru, koji bi bio njihov prvi lični lideri.
„Odluka Vanga i Blinkena da se sastanu u Njujorku ne garantuje da će novembarski samit proći glatko ili da će do njega uopšte doći. Ali da nisu bili u mogućnosti da se sastanu, to bi značilo da su izgledi za samit u novembru bili loši“, rekao je Rasel, sada sa Azijskim društvom.
U govoru pred Azijskim društvom u Njujorku u četvrtak, Vang je rekao da tajvansko pitanje prerasta u najveći rizik u Kini i SAD. veze.
„Ako se njime pogrešno rukuje, najverovatnije će uništiti naše bilateralne veze“, rekao je Vang, prema transkriptu kineske ambasade.
Isto tako, decenijama star američki zakon koji opisuje nezvanične odnose Vašingtona sa Tajvanom – koji Peking smatra ništavnim – jasno pokazuje da odluka Vašingtona da uspostavi diplomatske odnose sa Kinom 1979. „počinje na očekivanju da će budućnost Tajvana biti određena mirnim sredstvima. „
