U Šabačkom pozorištu, situacija je postala kritična jer nije bilo premijera više od godinu dana. Glumac Miloš Vojnović ističe da je direktorka u februaru otkazivala predstave, što je dovelo do nezvaničnog bojkota stručne zajednice. U pozorištu su gostovali samo pojedinci izvan Srbije, dok su domaće predstave postale retkost.
Nakon smene Jelene Ivetić, većinski deo kolektiva je organizovao proteste i štrajkove upozorenja. Vojnović naglašava da je odluka o smeni protivzakonita i da su se borili pravnim sredstvima. Kada su pregovori sa poslodavcem propali, odlučili su da organizuju proteste i druge akcije.
Zbog bojkota spoljnih saradnika, pozorište je imalo samo dve predstave sa zaposlenima. Na repertoaru su gostujuće predstave i monodrame, dok se na jednoj predstavi radi sa nekoliko glumaca iz ansambla. Vojnović dodaje da reditelj nije prihvatio posao zbog tuge u ansamblu.
Glumci su odlučili da naprave predstavu koja je dokumentaristička, sa 99 odsto citata. Skupljali su materijal i radili na predstavi u tajnosti, a rezultat je performans koji traje nešto kraće od sat vremena. Vojnović ističe da je to najvažniji i najteži projekat na kojem su radili.
Nakon predstave, umesto poklanjanja, glumci su se zagrlili sa publikom. Vojnović opisuje osećaj kao jedinstven i terapeutski, ističući da su svi zajedno proživljavali te trenutke. Publika razume situaciju, koja nije samo problem Šabačkog pozorišta, već se dešava na mnogim mestima.
Planiraju da predstavu prikažu što većem broju ljudi u Šapcu i da gostuju u drugim gradovima. U toku su pregovori sa kolegama iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina i Niša. Vojnović zaključuje da im nedostaje rad i premijere, jer je to više od posla – to je katarza. Kolektiv je definisao zahteve, uključujući vraćanje Jelene Ivetić na radno mesto i smenu direktora pozorišta.
