Nikolić je na predstavljanju svog istraživanja „Proterivanje, targetiranje i drugi primeri kršenja ljudskih prava građana i građanki Hrvatske u Srbiji (mart 2025. – mart 2026)“ naglasila da je jedini zvaničan podatak izjava hrvatskog ambasadora iz aprila prošle godine, prema kojoj je do tada proterano 15 građana Hrvatske.
Ona je dodala da su od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) tražili kopije rešenja o ukidanju boravka, ali su dobili odgovor da bi to predstavljalo kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Iako su tražili da ti podaci ostanu tajni, MUP nije postupio po njihovom zahtevu.
Nikolić je takođe spomenula odluku Poverenika za informacije od javnog značaja koja je bila u njihovu korist, ali MUP nije reagovao ni na tu odluku. Od Upravnog suda nisu dobili tražene odgovore, već samo jednu presudu iz 2021. godine.
Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović ukazao je na to da vlast koristi kampanje, posebno preko medija kao što je Informer, kako bi se obraćala „ratno traumatizovanoj“ grupi birača. On je naglasio da se termin „ustaše“ koristi za medijsko progonjenje, dok se izbegavaju važna pitanja poput korupcije i vladavine prava.
Advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Kristina Todorović istakla je da Srbija ima diskreciono pravo da donosi rešenja o proterivanju, ali da ona moraju biti obrazložena. Prema njenim saznanjima, rešenja su često doneta bez zakonski propisanog obrazloženja i na osnovu arbitrarnih odluka.
Todorović je naglasila da Ustav Srbije garantuje različita prava građanima, ali da izveštaji poput današnjeg pokazuju da su mnoga od njih ugrožena. Potrebno je ne samo uskladiti zakone sa evropskim standardima, već ih i primeniti u praksi.
