Među opredeljenim biračima (70 odsto), u ovom trenutku bi za Studentsku listu glasalo 44,9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku glasalo 35,7 odsto, a za SPS 3,8 odsto, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje su u junu 2026. sproveli Crta i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford. Ostali politički akteri, prema tom istraživanju, samostalno ne prelaze izborni prag.
Istraživanje je, kako je saopštila Crta, sprovedeno od 10. do 24. juna 2026. metodom licem u lice na reprezentativnom uzorku od 2.324 punoletnih građana Srbije.
Istraživanje pokazuje da protesti pokrenuti nakon pada nadstrešnice ni nakon godinu i po dana ne gube na podršci. Naime, u saopštenju Crte se navodi da podrška protestima ostaje stabilna i iznosi oko 60 odsto što je trend od aprila prošle godine.
„Skoro dve trećine građana (62 odsto) zabrinuto je zbog upotrebe policijske sile prema učesnicima protesta“, dodaje se u saopštenju.
U kontekstu očekivanih prevremenih parlamentarnih izbora, podrška protestima, kako navode iz Crte, preliva se u potencijalne glasove Studentske liste.
Međutim, nije zanemarljiv udeo građana koji, uprkos raširenoj podršci protestima, nepoverenju u državne institucije i nezadovoljstvu stanjem u državi, ostaju politički neopredeljeni (12 odsto) ili ističu da neće glasati (9 odsto).
Dve paralelne stvarnosti
Rezultati istraživanja pokazuju da šest od deset građana Srbije veruje da je demokratija najbolji politički sistem, ali isti broj smatra da demokratija u Srbiji ne funkcioniše.
„Građani, dakle, nisu izgubili veru u demokratiju, izgubili su poverenje da država funkcioniše demokratski“, navodi se u saopštenju Crte.
Nalazi istraživanja, kako se dodaju, ukazuju na izuzetno izražene razlike u stavovima građana u zavisnosti od njihovih političkih preferencija, ali i izvora informisanja.
„Oni koji se informišu pretežno putem provladinih medija, uključujući i javni medijski servis, imaju dijametralno suprotne poglede na demokratiju, korupciju i institucije od onih koji prate kritički orijentisane medije ili se informišu preko društvenih mreža. Srpsko društvo funkcioniše kroz dve paralelne stvarnosti“, ističe Crta u saopštenju.
Demokratiju kao najbolji politički sistem podržava 85 odsto pristalica Studentske liste, a svega 38 odsto birača SNS-a.
Dve trećine građana smatra da predsednik i Vlada moraju da poštuju ustavna ograničenja bez obzira na podršku koju uživaju, i da je predsednička vlast bez nadzora Skupštine neprihvatljiva.
Međutim, kada se u obzir uzmu političke preferencije, rezultati pokazuju da oko 80 odsto pristalica vladajuće stranke vlast bez nadzora smatra opravdanom, naspram svega dva odsto onih koji su bliži Studentskoj listi.
Građani gube poverenje u institucije
Svega oko trećine građana navodi da ima poverenja u političke institucije – Vladi veruje 34 odsto građana, Skupštini 31 odsto.
„Građani Srbije gube poverenje u institucije. Poverenje u instituciju predsednika države gotovo se prepolovilo za tri godine – u februaru 2023. godine poverenje u predsednika države izražavalo je 60 odsto građana, a danas 35 odsto. Nasuprot političkim institucijama, državni univerziteti i crkva su institucije kojima građani većinski veruju. Državnim univerzitetima veruje 71 odsto građana, a sledi Srpska pravoslavna crkva sa 64 odsto“, navode iz Crte.
Preko polovine građana Srbije ocenjuje da je korupcija izuzetno ozbiljan problem. Za rasprostranjenost korupcije 38 odsto smatra odgovornim čitav politički sistem, a dodatnih 16 odsto građana konkretno smatra odgovornim sadašnju vlast. Birači SNS-a odgovornost pripisuju prethodnoj vlasti i srpskom mentalitetu.
