Poverenik je podsetio da organi vlasti imaju obavezu da podnesu godišnji izveštaj do 31. januara, za sve aktivnosti do 31. decembra.
„Da obaveste i javnost i poverenika kako su postupali po zahtevima građana“, kaže.
Ranije, kaže, nije bilo sankcija za ćutanje, a sada su propisane izmenama zakona.
Osvrnuo se na situaciju s vaučerima, kada je pokrenut vanredni inspekcijski nadzor nad Gradom Beogradom, povodom podataka koji su traženi od škola.
„Kada treba da ostvarite neku svrhu, neki cilj, pogledajte koji podaci su vam neophodni. Zašto je bitno kako se neko zove da bi dobio vaučer, bitno je samo koliko ima dece, sva deca su jednaka“, kaže.
Na pitanje koje institucije su najrevnosnije u odgovaranju građanima, kaže da „poverenik nema uvid u potpuno stanje ostvarivanja ovog ljudskog prava“.
„Ne znamo koliko se traži informacija, mi samo znamo koliko nezadovoljnih tražilaca informacija se obrati povereniku. Tradicionalno, najviše informacija se traži od MUP, najviše je i žalbi, ali procentualno gledano, MUP je negde u sredini. Jednostavno su najviše zatrpani, pa samim tim imaju kvantitativno najviše žalbi. Ima nekih koji su uskraćivali malo više, organi lokalne samouprave na primer“, kaže on.
Statistika, kaže on, pokazuje da tri četvrtine žalbi bude osnovano.
Prema njegovim rečima, „rad medija nije u potpunosti izuzet od kontrole poverenika, ali rad medija koji se odnosi na informisaje javnosti, na slobodu informisanja, jeste“.
„Tu poverenik nema nadležnost. Kada mediji objave neki lični podatak, mi pratimo izvor. Što se tiče slučaja objavljivanja fotografija čoveka koga su usmrtili psi, nije ovo ni prvi, ni poslednji put da će to biti objavljeno, ja razumem potrebu medija da budu prvi u informisanju, ali apelujem na to da uvek imaju na umu zaštitu privatnosti, neka se svako zapita kako bi mu bilo da njegovi podaci budu objavljeni, to je više neki moralni, nego zakonski aspekt“, kaže.
Ističe da je izuzetno ponosan na to što su otvorili kancelariju u Novom Sadu.
„Ubeđen sam da ćemo u prvoj polovini ove godine otvoriti još dve – u Nišu i Kragujevcu, to je plan“, kaže on.
