Smatraju da u ovom slučaju nisu ispoštovani svi zakonski postupci. Postupak dobijanja dozvole za radove na kulturnim dobrima je jasno definisan i ne može se tumačiti na način koji su izneli gradonačelnik Kruševca i drugi akteri. Ukoliko nisu pribavljene potrebne saglasnosti, radovi se ne mogu izvoditi.
Dodaju da akt koji dozvoljava jednu stvar ne znači automatski dozvolu za nešto drugo. U ovom slučaju, uslovi za prostorni plan ne mogu se smatrati dozvolom za gradnju, a saglasnosti za elektroinstalacije ne pokrivaju druge radove. Ukoliko su primetili neslaganja u dokumentaciji, trebalo je da se pre početka radova upuste u razjašnjenje.
Stručnjaci često svedoče o neinstitucionalnom donošenju odluka koje se tiču zaštite kulturnog nasleđa. Odluke se donose bez njihovog pristanka, a pritisci da odobre radove koji ugrožavaju nasleđe su česti. U slučajevima kada se protive, često su zaobiđeni ili se odluke donose bez njihove saglasnosti.
Oni se bore protiv pokušaja ugrožavanja kulturnog nasleđa i uspevaju da spreče mnoge štetne predloge. Ipak, priznaju da nisu uvek uspešni i da se sa nekim idejama trenutno bore. Zbog pritisaka vezanih za radove na „Slobodištu“, osećaju potrebu da se obrate javnosti.
Zahtevaju prestanak pritisaka na kolege iz Zavoda i obustavu radova na „Slobodištu“. Apeluju na nadležne da se poštuju zakonske procedure prilikom izdavanja dozvola za radove. Takođe, naglašavaju da odluke o upotrebi spomeničkog prostora treba da budu rezultat konsenzusa svih relevantnih institucija.
