Rat na Bliskom istoku, osim rasta cena nafte i gasa, poslednjih dana uticao je i na rast euribora.
Dan uoči napada na Iran, šestomesečni euribor iznosio je 2,128 odsto, dok je 17. marta dostigao 2,333 odsto.
Iako je na prvi pogled reč o relativno malom rastu od oko 0,2 procentna poena, u kratkom roku (oko dve nedelje) to predstavlja prilično nagli skok, koji procentualno iznosi oko 10 odsto, piše Danas.
Rast beleži i tromesečni euribor. Dana 27. februara iznosio je 2,013 odsto, dok je 17. marta dostigao 2,148 odsto.
Kriza na Bliskom istoku, koja je dovela do rasta cena nafte i gasa i time vrši pritisak na rast cena i inflacije, izaziva zabrinutost kod građana koji imaju kredite u bankama, da bi se mogla ponoviti situacija iz 2022. i 2023. godine.
Tada je, usled energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, tromesečni euribor dostigao 3,9 odsto, a šestomesečni četiri odsto, što je dovelo do rasta mesečne rate kredita građana.
Od sredine 2024. godine euribor je uglavnom bio u padu, sve do pre dve nedelje, kada je ponovo počeo da raste usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.
Građanima Srbije sa kreditima u evrima ili kod evropskih banaka euribor je važan, jer direktno utiče na kamatu na njihove kredite.
Većina kredita sa promenljivom kamatom vezana je za tromesečni ili šestomesečni euribor: banka uzima euribor kao osnovicu i na njega dodaje svoju maržu.
Kada euribor raste, raste i kamata na kredit, što znači da mesečna rata postaje viša. Kada euribor pada, kamata se smanjuje, pa su i troškovi građana manji.
Dakle, promene euribora direktno utiču na visinu mesečnih obaveza građana, a nagli skokovi mogu dodatno opteretiti kućni budžet.
Sagovornici Danasa ocenjuju da trenutni rast euribora nije zabrinjavajući i da predstavlja očekivanu reakciju tržišta na rat u Iranu. Ipak, upozoravaju da bi, ukoliko se sukob nastavi, mogla da se ponovi situacija iz 2022. i 2023. godine.
