Atal je izjavio da su decenijama Francuska i njen sistem bili zarobljeni u krpljenju neuspeha iz prošlosti, umesto da se fokusiraju na budućnost. On je naglasio da su prethodne vlade bile opsednute plaćanjem jučerašnje potrošnje, zanemarujući ulaganja u budućnost. „Moramo prigrliti budućnost koju sistem trenutno žrtvuje“, kazao je.
Njegova kampanja dolazi nakon uspešne kampanje premijera Holandije Roba Jetena, koja je promovisala optimizam i prioritet mladih generacija. Atal je obećao da će Francuska postati vodeća evropska sila u oblasti veštačke inteligencije. „To je naš rejting, naše mesto i naša sudbina“, dodao je.
Nakon skoro decenije vladavine Makrona, Atal se distancira od aktuelnog predsednika kako bi svoju kandidaturu predstavio kao simbol promena. On je postao najmlađi francuski premijer i prvi otvoreno gej, ali je na toj poziciji bio samo osam meseci.
Prema poslednjim anketama, Atal se nalazi na četvrtom mestu u predsedničkoj trci sa 13 odsto glasova. Njegovi konkurenti uključuju Žordana Bardele, Eduarda Filipa i Žana Lika Melanšona.
Atal je naveo da će mu prioriteti biti jačanje obrazovanja, povećanje plata i strože granične kontrole. Ove mere su usmerene ka privlačenju birača koji se okreću desnici, s obzirom na to da su imigracija i bezbednost granica postali ključna politička pitanja.
„Zemlja koja više ne kontroliše svoje granice, ne kontroliše svoju sudbinu“, rekao je Atal, dodajući da želi da „dočeka manje ljudi, kako bi ih bolje dočekao“. Takođe, najavio je podsticanje razvoja veštačke inteligencije i kvantnih tehnologija kao četvrti prioritet.
Atal se prvi put javno distancirao od Makrona kada je predsednik odlučio da raspusti parlament bez konsultacije s njim. Tokom političke krize 2025. godine, Atal je izrazio neslaganje s Makronovim odlukama, optužujući ga da želi da zadrži vlast uprkos gubicima na izborima. Predsednički izbori u Francuskoj biće održani u aprilu naredne godine.
