EU će u sredu otkriti koji od svetskih tehnoloških velikana se suočavaju sa jačim ograničenjima od sledeće godine prema zakonu koji će uzdrmati način na koji veliki igrači poput Epla i Mete posluju onlajn.
Brisel radi kroz gustu zakonodavnu agendu kako bi izgradio strožiju regulativu velikih tehnoloških firmi, tvrdeći da treba da zaštiti evropske korisnike na mreži i da podstakne konkurenciju u industriji kojom dominiraju američki giganti.
Najnovija najava je prekretnica u primeni Zakona o digitalnim tržištima (DMA), koji će primorati najveće kompanije da promene svoj način na osnovu kontrolne liste šta treba i šta ne treba i, nadaju se regulatori, stvoriti pravednije tržište.
Posmatrači kažu da bi zakon mogao otvoriti novu bojnu frontu između digitalnih titana i Evropske unije, jer neke kompanije, poput Applea, navodno pripremaju pravne izazove.
Najveći evropski stručnjak za tehnologiju, komesar za industriju Tijeri Breton, rekao je da Brisel već razgovara o usklađenosti sa kompanijama, ali je obećao da „ako rešenja koja predlažu ne budu dovoljno dobra, nećemo oklevati da preduzmemo snažne mere“.
Za kršenje nekih od najozbiljnijih pravila konkurencije biće kažnjene do 10 procenata globalnih prihoda firme, pa čak i do 20 procenata za ponovljene prekršaje.
Jedna velika promena u okviru DMA je pravilo koje nameće interoperabilnost između aplikacija za razmenu poruka, što korisnicima olakšava deljenje veza i slika.
EU je u julu imenovala sedam kompanija – Alphabet, Amazon, Apple, vlasnika TikTok-a, BiteDance, Facebook kišobran Meta, Microsoft i Samsung – koje su imale samoproglašene prihode i cifre korisnika dovoljno velike da se klasifikuju kao „čuvari vrata“.
Evropska komisija će navesti koje usluge će se smatrati dovoljno velikim da potpadaju pod sledeći talas regulative, a očekuje se da će između ostalog uključiti Amazon Marketplace, Alphabet Google Search i Apple App Store.
Status „čuvara kapije“ se primenjuje kada usluga ima više od 45 miliona aktivnih korisnika mesečno i više od 10.000 aktivnih poslovnih korisnika na godišnjem nivou osnovanih u EU.
DMA, zajedno sa svojim sestrinskim zakonom, Zakonom o digitalnim uslugama (DSA), daje Evropskoj komisiji oštrije zube protiv tehnoloških divova za koje kritičari kažu da su predugo imali slobodu da deluju, na štetu korisnika.
Imenovane kompanije moraju se pripremiti za usklađenost do 6. marta 2024.
Microsoft je prošlog meseca rekao da će njegov Vindovs 11 sistem poštovati korisnikov izbor podrazumevanog pretraživača umesto da ih primorava na svoj, ali samo u Evropi.
Jedan od glavnih ciljeva DMA biće da spreči veće igrače da ugroze razvoj manjih kompanija koje prete da postanu rivali tako što će ih progutati preuzimanjem.
EU veruje da su prošli primeri za to što je Fejsbuk kupio Instagram i WhatsApp, kao i Gugl kupovina Jutjuba i Vazea.
DMA predviđa da komisija, moćni antimonopolski organ bloka, mora biti obaveštena o svim preuzimanjima, bez obzira na veličinu.
Jedna od glavnih meta zakona biće Apple, koji je ranije bio predmet višestrukih istraga i koji je dobio ogromne novčane kazne EU.
Nova pravila će primorati proizvođača iPhone-a da dozvoli alternativne prodavnice aplikacija na svojim proizvodima, dozvoljavajući da se softver i plaćanja vrše van njegove kontrole.
Prema DMA, kompanijama je zabranjeno da daju prednost svojim uslugama u odnosu na one koje nude konkurentske firme i moraće da dele ključne informacije sa poslovnim klijentima.
Neki stručnjaci predviđaju pravna osporavanja DMA oznaka, baš kao što su neki napravljeni protiv DSA.
„Kada imate novi zakon koji je složen zakon u složenom okruženju, neizbežni su pravni izazovi na početku“, rekao je Aleksandar de Strel, akademski direktor programa za digitalno istraživanje u istraživačkom centru Centra za regulativu u Evropi.
„Očekujem da će neke kompanije možda hteti da ospore neko određivanje nekih od svojih usluga“, dodao je on.
Amazon i evropski trgovac odećom Zalando podneli su tužbu pred sudovima EU protiv njihovog označavanja kao „veoma velike“ onlajn platforme prema DSA.
Velike tehnološke firme se suočava sa sve većom regulativom dok se EU utrkuje da donese prvi zakon o veštačkoj inteligenciji, pitanje koje je postalo hitno nakon vrtoglavog napretka 2022.
