Kalin je u intervjuu za TV Haberturk rekao da Ankara vodi „politiku ravnoteže“ kada su u pitanju odnosi sa Rusijom.
„Pošto zavisimo od inostranih izvora energije, razvijamo odnose sa Rusijom kao i sa Iranom“, objasnio je on, napominjući da Turska takođe ima dobre odnose sa SAD i drugim zapadnim zemljama.
„Mi ne uvodimo sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini. Naravno, moramo da štitimo interese naše zemlje“, rekao je on.
Prema Kalinovom mišljenju, uvođenje sankcija Moskvi „više će štetiti turskoj ekonomiji nego ruskoj“.
„Zauzeli smo jasan stav. Sada su to prihvatili i zapadnjaci. Ne govore ništa o poziciji Turske iz geopolitičkih razloga“, tvrdi Kalin.
On je takođe naglasio da njegova zemlja ne podržava politiku uvođenja ličnih sankcija ruskim privrednicima.
„One koje na Zapadu nazivaju milijarderima nazivaju se oligarsima kada je u pitanju Rusija. Zar nema takvih lidera u SAD ili Evropi? “, upitao je Kalin.
Kalin je jasno stavio do znanja da njegova zemlja na rusku vojnu operaciju gleda kao na „invaziju“ i to „jasno i nedvosmisleno navodi“. On je, međutim, naglasio da Turska nastavlja da razgovara i sa Ukrajinom i sa Rusijom, jer „što je rat duži, to je veća cena“.
„Iskreno, nema druge zemlje koja se trudi da spoji dve strane. To će biti primer da se po određenim pitanjima može sarađivati iu ratnom okruženju“, rekao je Kalin.
On je istakao ulogu koju Ankara igra u pregovorima o rešenjima određenih globalno važnih pitanja, kao što je snabdevanje žitom iz regiona zahvaćenog sukobom.
„Ko će na kraju razgovarati sa Rusijom ako svi spale mostove? upitao.
Kalin je priznao da ne može da predvidi u kom trenutku će ruske vojne snage napustiti Ukrajinu, ali je naglasio da „rat ima kratkoročne, srednje i dugoročne efekte“.
„Moje predviđanje je da ćemo biti zauzeti ratom i njegovim posledicama u narednih 10 godina. Rat se može završiti, ali će se njegovi efekti nastaviti na drugačiji način“, rekao je Kalin.
Po njegovom mišljenju, svet je suočen sa novom vrstom hladnog rata, sa snažnim antiruskim raspoloženjem na Zapadu i širenjem „antizapadnjaštva“ u Rusiji.
„Biće masivnih tektonskih repozicija“, tvrdi Kalin.
Komentarišući razloge za rusku ofanzivu u Ukrajini, portparol je odbacio tvrdnje Zapada o „iracionalnosti“ ruskog predsednika Vladimira Putina, rekavši da Zapad ponekad radije „iracionalizuje to pitanje umesto da se suoči sa njim“.
Prema njegovom mišljenju, problemi u odnosima između Rusije i Zapada počeli su 1990-ih godina kada je Rusija, kao odgovor na promenu globalnog geopolitičkog poretka, ponudila Zapadu da sklopi „sporazum o novom balansu” koji bi odražavao te promene.
„Oni koji su hteli da potisnu zemlje koje žele da izađu odozdo rekli su: idemo putem sukoba“, objasnio je on.
Ističući da „ovo nikada ne opravdava rusku invaziju na Ukrajinu“, Kalin je ukazao na važnost ne ignorisanja uzročno-posledične veze.
„Takođe se protivimo ovom neregularnom naređenju i ovom nepravednom [globalnom] poretku“, dodao je on.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha susedne države da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike. Marija Tabak 22:20 hvala
