Nakon što su se pojavile informacije da Teheran naplaćuje i do dva miliona dolara po brodu za „bezbedan prolaz“ kroz Ormuski moreuz, svetski mediji su izveštavali o optužbama na račun iranskog režima za iznudu i ugrožavanje globalne energetske bezbednosti. Ovaj moreuz, smešten između Irana i Omana, predstavlja najvažniji energetski koridor na svetu. Pre izbijanja rata u Iranu, kroz njega je prolazila čak jedna petina ukupne svetske nafte i gasa.
Vlasti u Teheranu pravdaju ove namete kao ratnu odštetu za gubitke pretrpljene tokom američko-izraelskih napada, ali i kao naknadu za „navigacione usluge“, zaštitu životne sredine i povećanu bezbednost. Najavljeno je i sastavljanje zajedničkog protokola sa Omanom, prema kojem bi brodovi morali da traže posebne dozvole pre nego što uđu u moreuz.
I dok su pojedine azijske pomorske kompanije i manji operateri tiho pristali na taksu, veliki globalni igrači to odlučno odbijaju. Istovremeno, Institut za proučavanje rata (ISW) nazvao je ove takse pomorskim „reketiranjem“.
Sjedinjene Američke Države i Kina postigle su dogovor o zajedničkom protivljenju ovim nametima, preneo je Rojters pozivajući se na zvaničnike američkog Stejt departmenta, a ovu praksu odbacile su zemlje Persijskog zaliva. Stručnjaci za pomorsko pravo ističu da postoje jasni razlozi zbog kojih Iran ne može da naplaćuje prolaz kroz Ormuz, dok druge ključne tačke, poput Sueckog i Panamskog kanala, to redovno čine.
Prema međunarodnom pomorskom pravu, prirodni moreuzi koji služe za plovidbu regulisani su posebnim pravilima kako bi se zaštitili globalna trgovina i sloboda navigacije. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS) garantuje brodovima i avionima svih država takozvano pravo na tranzitni prolaz kroz međunarodne moreuze koji spajaju delove otvorenog mora. Da bi se plovidba smatrala tranzitnim prolazom, brod mora da se kreće kroz moreuz bez odlaganja i bez usidravanja, osim u hitnim slučajevima.
Sukob oko naplate taksi u Ormuskom moreuzu trenutno je najveća prepreka u mirovnim pregovorima između SAD i Irana. Vašington insistira na tome da moreuz mora u potpunosti da se otvori kao međunarodna vodena teritorija, što bi omogućilo brodovima svih nacija da prolaze bez iranske kontrole, taksi ili specijalnih dozvola.
Dok je šira pomorska blokada iranskih brodova od strane SAD i dalje na snazi tokom pregovora, SAD i UN već rade na planu za zaštitu plovidbe nakon završetka rata. Ovaj plan uključuje uvođenje multinacionalnih vojnih pomorskih patrola, pojačan nadzor i operacije čišćenja mina u samom moreuzu.
