Vlada je proglasila „nepoželjnom“ nezavisnu novinsku veb stranicu koja je kritikovala rusku vojnu akciju u Ukrajini, čime je zapravo zabranila njenu operaciju u zemlji kao deo najnovijeg obračuna Kremlja protiv neslaganja.
Osnovana 2014. godine sa sedištem u Letoniji, Meduza je godinama bila jedan od najpopularnijih nezavisnih sajtova sa vestima na ruskom jeziku, sa milionskom publikom. Sajt je blokiran u Rusiji pre skoro godinu dana, ubrzo nakon što je počela invazija na Ukrajinu, zajedno sa sajtovima više drugih nezavisnih novinskih kuća. I dalje mu se može pristupiti preko virtuelnih privatnih mreža.
Odluka glavnog tužilaštva doneta je istog dana kada je izdavač sajta Medijazona, koji izveštava o pravnom sistemu i sprovođenju zakona, saopštio da je optužen u odsustvu za širenje lažnih i klevetničkih informacija o ruskoj vojsci.
Ruske vlasti su takođe izbacile sa svoje imovine centar za ljudska prava nazvan u čast dobitnika Nobelove nagrade za mir Andreja Saharova i zatvorile najstariju organizaciju za ljudska prava u zemlji.
U nalogu ruskog glavnog tužioca navodi se da aktivnosti Meduze predstavljaju „pretnju osnovama ustavnog poretka i nacionalne bezbednosti Ruske Federacije“.
Odluka se posebno odnosi na organizaciju Meduza projekat, koja izdaje Meduzu. Deklaracija izlaže svoje novinare i menadžere krivičnom gonjenju, kao i ljude koji komentarišu novinare i čitaoce koji dele veze do članaka na društvenim mrežama.
„To je veoma loš status“, rekao je glavni urednik Ivan Kolpakov za Asošijeted pres u četvrtak u intervjuu.
„Prosto je smešno govoriti o našem radu kao o pretnji ruskom ustavnom poretku“, dodao je Kolpakov.
Zakon usvojen 2015. dozvoljava Rusiji da proglasi strane organizacije nepoželjnim, čime im se faktički zabranjuje da rade u Rusiji, a Ruse koji su vezani za njih podvrgne kaznama i zatvorskim kaznama. Zakon je pratilac mere koja zahteva od organizacija u Rusiji koje primaju strana finansijska sredstva da se identifikuju kao „strani agenti“, potencijalno podrivajući njihov kredibilitet.
Oba zakona su korišćena za gušenje ili diskreditovanje neslaganja.
Meduza je već bila proglašena stranim agentom i bila je u obavezi da na svojim pričama objavi transparent na kojem je to priznanje.
I pored blokade, Meduza je uspela da zadrži brojnu publiku, rekao je Kolpakov, i to je, po njegovom mišljenju, dovelo do odluke da se proglasi nepoželjnom.
Vlasti su „bile izuzetno frustrirane što je Meduza nastavila da radi, zadržala publiku, novinare u Rusiji, što je opsežno izveštavalo o ruskom razvoju događaja“, rekao je on.
Ovaj potez ima za cilj da zastraši, dodao je, ali tim ne odustaje.
„Pretpostavka je da će biti veoma teško raditi, mnogo teže nego ranije, ali, ipak, nema želje za raskidom“, rekao je Kolpakov.
Meduza nije prva nezavisna novinska kuća koja je proglašena nepoželjnom, ali je verovatno najveća i najpoznatija. Istraživačka kuća Proekt stavljena je van zakona kao nepoželjna 2021. godine. Dva druga istražna sajta, Važne istorije i Insajder, dobila su etiketu prošle godine.
Važne istorije i Insajder su nastavili sa izveštavanjem, a novinari Projekta su se pregrupisali kako bi pokrenuli još jedan istraživački projekat.
Kolpakov je rekao da je odluka od četvrtka očekivana. Tim je očekivao od lansiranja Meduze 2014. da će sajt jednog dana biti blokiran u Rusiji i da će nam vlasti „dati zanimljiv status“.
„Tako da bih rekao da smo moralno i organizaciono generalno spremni za to. Ali to ne znači da će to biti lako“, rekao je Kolpakov.
Ruske vlasti su 2021. godine pokrenule sveobuhvatni udar na nezavisne medije, grupe za ljudska prava i opozicione aktiviste, etiketirajući brojne ljude i organizacije kao strane agente, hapseći neke aktiviste i prisiljavajući mnoge da napuste zemlju pod pritiskom.
Obuka je intenzivirana nakon što je Rusija poslala trupe u Ukrajinu pre 11 meseci i usvojila još jedan zakon kojim se kažnjavaju informacije koje se smatraju diskreditujućim ruske trupe.
Istaknuti opozicioni političar Ilja Jašin osuđen je u decembru na 8 i po godina zatvora po tom zakonu. Još jedna istaknuta opoziciona ličnost, Vladimir Kara-Murza, nalazi se u pritvoru i suočava se sa istim optužbama.
U slučaju Medijazona, izdavač Pjotr Verzilov optužen je za kršenje zakona zbog objava na društvenim mrežama o Buči, gradu u blizini Kijeva u kojem su tela stotina civila pronađena nakon povlačenja ruskih trupa. Činilo se da su mnogi pogubljeni, ali Rusija je rekla da je smrt montirana kao provokacija.
Ruski istražni komitet saopštio je da je Verzilov „stvorio stvarnu pretnju formiranja lažnog mišljenja među građanima o ciljevima i zadacima specijalne vojne operacije u Ukrajini“, prenela je državna novinska agencija Tass u četvrtak.
Takođe u četvrtak, centar za ljudska prava nazvan po Saharovu rekao je da su mu gradske vlasti Moskve naredile da napusti svoje prostorije.
Centar Saharov je saopštio da su otkazani zakupi imanja na kojima upravlja kulturnim centrom i muzejom i gde se nalazi arhiva pokojnog sovjetskog nuklearnog fizičara koji je postao disident koji je 1975. dobio Nobelovu nagradu za mir za svoj rad na ljudskim pravima.
Deložacija je povezana sa proširenjem zakona o stranim agentima u decembru koji zabranjuje državnu podršku organizacijama koje su označene kao agenti.
„Ostrvo slobode je nemoguće u savremenoj Rusiji, koja se okrenula ne samo od nasleđa Saharova, već i od celokupne domaće tradicije humanizma, težnje ka istini i pravdi“, navodi se u saopštenju centra.
Rusija je ove nedelje takođe zatvorila najstariju organizaciju za ljudska prava u zemlji, Moskovsku helsinšku grupu.
Vlasti su optužile tu organizaciju da je prekršila svoju pravnu registraciju u Moskvi radeći na slučajevima ljudskih prava izvan ruske prestonice, optužbe koje je grupa osudila kao „minutne i apsurdne“.
Osnovana 1976. godine, grupa traži slobodu za političke zatvorenike i uspostavljanje demokratskih prava.
