Sukobi i nasilje izazvali su više od 5,1 miliona raseljenih unutar Etiopije 2021. godine — što je trostruko više od broja prijavljenih tamo 2020. i najveća cifra zabeležena u bilo kojoj zemlji u datoj godini, prema novom izveštaju Centra za praćenje internog raseljenja.
Unutrašnje „raseljenje“ se definiše kao prisilno napuštanje mesta boravka, ali ne prelazak međunarodno priznatih granica.
Uzrok zapanjujućeg broja Etiopljana: napadi na civile, zdravstvene ustanove i škole u Afaru, Amhari i Tigraju koji su, prema izveštaju, „izazivali neviđeni broj novih i ponovljenih raseljavanja“. Dakle, broj od 5,1 milion uključuje ljude koji su možda bili raseljeni više puta.
Prethodni rekord je bio 3,5 miliona za Siriju 2013. godine.
Izveštaj takođe ukazuje da u Etiopiji ima oko 4,2 miliona interno raseljenih lica (IDP).
Tekući građanski rat u Etiopiji počeo je u novembru 2020. kao borba za vlast u severnom regionu Tigraj u zemlji. Vlada i njeni saveznici, Eritreja i Amhare, bore se protiv Tigrajeve dominantne političke partije, Tigrajevog narodnog oslobodilačkog fronta. Sve strane su počinile zločine u sukobu, koji je uključivao masovna ubistva i upotrebu seksualnog nasilja kao oružja rata.
Došlo je do duboke humanitarne krize, a UN su saopštile da je vlada uspostavila „de fakto humanitarnu blokadu“ sprečavajući da lekovi i hrana za spasavanje života stignu u Tigraj koji drže pobunjenici. Zvaničnici u Etiopiji su više puta odbijali da blokiraju pristup pomoći, ali je u proteklih osam meseci samo mala količina potrebne pomoći stigla u Tigraj. Trenutno je 5,2 miliona ljudi u Tigraju potrebna pomoć u hrani. Otprilike 400.000 ljudi doživljava glad.
Iako je vlada proglasila primirje u martu, mali deo preko potrebne pomoći — manje od 10 odsto prema nekim procenama — stigao je do Tigraja, a UN i dalje izveštavaju da ograničenja pristupa odlažu distribuciju hrane.
„To nije zbog nedostatka resursa ili dobre volje međunarodne zajednice. To je zbog namerne politike etiopske vlade da izgladnjuje TPLF i narod Tigraja“, kaže Avet Veldemajkl, profesor na Kvins univerzitetu. „Imamo ceo region potpuno odvojen od ostatka sveta — nema osnovnih usluga, finansijskih, telekomunikacionih, obrazovnih i drugih.“
Prema Veldemichaelu, „svi elementi krize se pogoršavaju“. On kaže da tekući sukob zajedno sa sušom kakva nije viđena 40 godina i pogoršanjem društveno-ekonomskih izazova, može dovesti do još više sukoba jer se ljudi bore oko ograničenih prirodnih resursa.
