Potpredsednica Kamala Haris traži 7 milijardi dolara investicija privatnog sektora kako bi pomogla Africi da se pripremi za posledice klimatskih promena, piše AP.
Saopštenje dolazi dok ona završava svoje jednonedeljno putovanje na kontinent u subotu. Haris planira da poseti farmu izvan Lusake gde radnici koriste nove tehnike i tehnologiju da uzgajaju više proizvoda, što je deo njenog napora da demonstrira načine da obezbedi zalihe hrane uprkos globalnom zagrevanju.
„Sjedinjene Države su posvećene ovim vrstama inovativnih rešenja za podršku prilagođavanju klime, ublažavanju i otpornosti“, rekla je ona u petak na konferenciji za novinare sa predsednikom Zambije Hakaindeom Hičilemom.
Najava vredna 7 milijardi dolara je najveća stavka koju je Haris predstavila tokom svog putovanja, ali će biti potrebno još posla da se to nastavi.
Na primer, African Parks, neprofitna grupa, obavezala se da će prikupiti 1,25 milijardi dolara u narednih 7 godina kako bi proširila svoj program očuvanja. Druga organizacija, One Acre Fund, planira da prikupi 100 miliona dolara za sadnju 1 milijarde stabala do kraja decenije.
Politika klimatskih promena je komplikovana u Africi, koja je mnogo manje doprinela ukupnoj emisiji gasova staklene bašte nego bogatiji delovi sveta poput Sjedinjenih Država. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, 43% Afrikanaca nije imalo pristup električnoj energiji 2021. godine, a nedavni prekidi su izazvali frustraciju.
U Gani je na konferenciji za novinare ispitivana o tome kako Zapad može da zahteva da Afrika postane zelena i da se odrekne korišćenja njenih prirodnih resursa. I bila je pod pritiskom da li će bogate zemlje davati 100 milijardi dolara godišnje da pomognu siromašnim zemljama da se izbore sa klimatskim promenama, što je obaveza prema Pariskom klimatskom sporazumu.
Haris je dozvolio da je „od ključne važnosti da, kao globalni lideri, svi govorimo istinu o razlikama koje postoje u smislu uzroka i posledice i da se bavimo tim disparitetima“. I rekla je da postoje mogućnosti u „ekonomiji čiste energije“ koje bi mogle pomoći u stvaranju rasta u Africi.
Što se tiče novca, predsednik Džo Bajden je u svom predloženom budžetu zatražio 11 milijardi dolara za ispunjavanje obaveza iz Pariskog sporazuma.
„Čekamo da Kongres obavi svoj posao“, rekao je Haris.
