Tehnološki gigant je ranije odbio zahteve vlade da otključa svoje telefone
Izvršni direktor Apple-a Tim Kuk napisao je pismo američkom Kongresu pozivajući zakonodavce da usvoje savezni zakon o privatnosti. Zakon koji se traži bi zabranio programerima aplikacija da prosleđuju korisničke podatke trećim licima bez saglasnosti i obuzdao bi ciljano oglašavanje. Apple je očigledno bolje pozicioniran od svojih konkurenata da se pridržava takvog zakona.
Kuk se u četvrtak sastao sa poslanicima na Kapitol Hilu, a u petak je poslao pismo predsednicima i visoko rangiranim članovima trgovinskih odbora Predstavničkog doma i Senata, od kojih su trojica sarađivala na nacrtu zakona o privatnosti objavljenom ranije ovog meseca.
„U Apple-u verujemo da je privatnost osnovno ljudsko pravo“, napisao je Kuk. „Zbog toga smo se dosledno zalagali za sveobuhvatno zakonodavstvo o privatnosti i doprineli procesu kad god je to bilo moguće.
Kuk se hvalio minimalnim prikupljanjem podataka svoje kompanije, ali je napisao da „samo Kongres može da obezbedi snažnu zaštitu privatnosti za sve Amerikance. Kontinuirano odsustvo ovog važnog zakona će, nažalost, ovekovečiti patchvork pristup pravima na privatnost koji ostavlja previše bez rigoroznih standarda za koje se nadamo da ćemo videti.
U nedostatku saveznog zakona o privatnosti, pojedinačne države postavljaju svoje zakone o privatnosti podataka. Samo pet država – Kalifornija, Kolorado, Konektikat, Juta i Virdžinija – donelo je zakone koji ljudima daju pravo na pristup i brisanje ličnih podataka i da odustanu od prodaje ovih ličnih podataka, prema Nacionalnoj konferenciji zakonodavnih tela država.
U svom trenutnom nacrtu obrasca, američki zakon o privatnosti i zaštiti podataka zahtevao bi od tehnoloških firmi da prikupljaju samo podatke za koje se smatra da su „neophodni“ i zahtevao bi od ovih kompanija da traže od korisnika da se odluče za deljenje ovih podataka sa trećim stranama, kao što su oglašivači i istraživači tržišta. Potrošači bi imali pravo da vide i brišu podatke koje poseduju tehnološke firme, a firme koje se bave ciljanim oglašavanjem maloletnicima bile bi „izričito zabranjene“.
Podsticanjem usvajanja takvog zakona, Apple bi verovatno sebi dao prednost u odnosu na konkurenciju, navodi se u članku u Mashable-u u subotu. Tehnološki sajt je tvrdio da će drugim firmama trebati više vremena da se prilagode bilo kakvoj potencijalnoj regulativi i da je Apple već dobro profitirao plasirajući se kao više svesni privatnosti od rivala Fejsbuka i Gugla.
Najvažnije, Apple se 2016. odupirao pritisku FBI-a da otključa iPhone koji je koristio jedan od ubica odgovornih za masakr u San Bernardinu u Kaliforniji. Dan pre nego što je FBI trebalo da iznese Apple pred sud, agencija je odustala, otkrivši da je izraelska firma sposobna i voljna da razbije telefon.
Ipak, Kukova kompanija ne podržava svaki pokušaj Kongresa da reguliše svoju industriju. Antimonopolsko zakonodavstvo koje trenutno radi kroz Senat primoralo bi Apple da dozvoli konkurentske prodavnice aplikacija na svojim uređajima, što bi razbilo njegov monopol nad aplikacijama koje korisnici iPhone-a i iPad-a mogu instalirati. Iako je Kuk lobirao protiv ovog zakona, tvrdeći da će dozvoliti nebezbedne i „gladne podataka“ aplikacije na Apple uređajima, navodno se očekuje da će zakon biti usvojen već ovog meseca.
