Nedavno razvijena vakcina protiv raka za pse pokazuje obećavajuće rezultate u kliničkim ispitivanjima, koja se vode od 2016. godine, i postoji nada da bi se neke od prednosti vakcine mogle prevesti u lečenje raka kod ljudi.
Više od 300 pasa je do sada lečeno vakcinom, a dvanaestomesečna stopa preživljavanja pasa sa određenim karcinomima je podignuta sa oko 35 procenata na 60 procenata. Tumori kod mnogih životinja su se takođe smanjili.
Zvanično poznat kao imunoterapeutski lek protiv peptidnog raka kod pasa EGFR/HER2, tretman je izrastao iz studija autoimunih bolesti, gde imuni sistem oštećuje sopstveno tkivo tela, a ne bilo kakve invazivne pretnje. Vakcina je dizajnirana da natera imuni sistem da napadne rak.
„Na mnogo načina tumori su kao meta autoimunih bolesti“, kaže reumatolog Mark Mamula sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl.
„Ćelije raka su vaše sopstveno tkivo i imuni sistem ih napada. Razlika je u tome što želimo da imuni sistem napadne tumor.“
Kao što je navedeno u studiji Mamule i kolega iz 2021. godine, tretman podstiče imune ćelije da proizvode odbranu antitela, koja se vezuju za tumore i ometaju njihove obrasce rasta.
Konkretno, ova antitela love dva proteina: receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR) i receptor humanog epidermalnog faktora rasta 2 (HER2). Mutacije koje izazivaju prekomernu ekspresiju ovih proteina dovode do nekontrolisane deobe ćelija kod nekih karcinoma ljudi i pasa.
Postojeći tretmani koji ciljaju EGFR i HER2 koriste samo jednu vrstu antitela. Nova vakcina pojačava svoje efekte stvaranjem poliklonalnog odgovora – onog koji uključuje antitela iz više imunih ćelija, a ne iz jedne, što otežava raku da postane otporan na lek.
„U veterinarskoj onkologiji, naša kutija alata je mnogo manja od one u humanoj onkologiji“, kaže veterinarski onkolog Geri Post, sa Medicinskog fakulteta u Jejlu. „Ova vakcina je zaista revolucionarna. Ne mogu biti uzbuđenije što ću biti veterinarski onkolog.“
Za sada, vakcina ostaje opcija lečenja nakon dijagnoze, a ne bilo kakva preventivna mera, ali je već pomogla psima poput Hantera: on je sada bez raka, dve godine nakon što mu je dijagnostikovan osteosarkom, vrsta raka kostiju.
Tipično, samo oko 30 procenata pasa sa osteosarkomom će preživeti duže od dvanaest meseci. Otprilike jedan od četiri psa će dobiti rak tokom svog života, tako da je potencijalni uticaj lečenja ogroman.
Uzimajući u obzir sličnosti između raka pasa i raka kod ljudi, od genetskih mutacija i ponašanja tumora do odgovora na lečenje, istraživači sugerišu da će vakcina takođe pomoći u našem razumevanju karcinoma kod ljudi.
Tim Univerziteta Jejl takođe nije jedini koji napreduje u lečenju raka kod pasa. Istraživači takođe testiraju različite imunoterapije za pse sa melanomom i limfomom. Međutim, kao i kod ljudi raka, ne reaguju svi psi na lečenje, a teško je predvideti koji od njih.
„Psi, baš kao i ljudi, spontano dobijaju rak“, kaže Mamula. „Oni rastu i metastaziraju i mutiraju, baš kao što to rade ljudski kanceri.“
„Ako možemo da pružimo neku korist, malo olakšanja – život bez bola – to je najbolji ishod koji smo ikada mogli imati.
