Ambasador je optužio Zapad da podstiče „dalje krvoproliće“ u Ukrajini.
Zapadne zemlje, „upumpavanjem“ oružja u Ukrajinu, rizikuju da odvedu SAD i Rusiju „na put direktne vojne konfrontacije“, rekao je ranije ove nedelje ambasador Moskve u Vašingtonu Anatolij Antonov.
Od pokretanja ruske vojne ofanzive na Ukrajinu, zemlje NATO-a i njihovi saveznici su se uzdržavali od direktnog vojnog učešća u sukobu, ali su aktivno snabdevali Kijev oružjem i municijom. Čineći to, rekao je ambasador u intervjuu za Nevsveek, zapadne države su „direktno uključene u aktuelna dešavanja“ i podstiču „dalje krvoproliće“. Antonov je ove akcije nazvao „opasnim“ i „provokativnim“.
„Oni mogu da odvedu SAD i Rusku Federaciju na put direktne vojne konfrontacije. Svako snabdevanje naoružanjem i vojnom opremom sa Zapada, koje se vrši transportnim konvojima preko teritorije Ukrajine, legitiman je vojni cilj za naše Oružane snage.
Pre dva dana, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba pozvao je zemlje NATO-a da nastave da obezbeđuju Kijevu „oružje, oružje i oružje“, objašnjavajući da Ukrajina boreći se protiv Rusije ne samo da se brani, već i jača bezbednost članica bloka.
Antonov je takođe rekao da je „vojno istraživanje” Ukrajine od strane NATO-a počelo mnogo pre početka ruske kampanje u susednoj zemlji. Prema rečima Antonova, Ukrajina je „bila preplavljena zapadnim oružjem dok je predsednik Vladimir Zelenski najavio planove Kijeva da nabavi nuklearno oružje“.
Ambasador je očigledno mislio na govor Zelenskog na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. 19. februara, pet dana pre početka ruskog napada, Zelenski je primetio da je Ukrajina 1994. godine potpisala Budimpeštanski memorandum i odrekla se nuklearnog oružja u zamenu za bezbednosne garancije. Rekavši da Ukrajina sada nema „ni oružje ni bezbednost“, on je sugerisao da bi nenuklearno obećanje Kijeva moglo biti poništeno ako toj zemlji preti Rusija.
NATO je dosledno odbijao da odobri zahtev Zelenskog za uspostavljanje „zone zabranjenog leta“ iznad Ukrajine, objašnjavajući da bi ta mera mogla da dovede do otvorene konfrontacije između bloka i Rusije.
Antonov je naveo da su uslovi Rusije za „rešavanje sukoba“ ostali nepromenjeni: demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, zvanični neutralni i nenuklearni status zemlje, priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom i nezavisnost Donjecka i Luganska. Narodne Republike.
Moskva je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da reguliše status regiona unutar ukrajinske države.
Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom ponovo preuzme dva regiona.
