Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas, na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, da je fiskalna politika glavni alat, koji svaka vlada ima za rešavanje svih problema i postizanje stabilnosti u kriznim vremenima.
On je, na panelu „Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja“ u Sava centru, kazao da Srbija zahvaljujući fiskalnoj otpornosti ima rezerve od skoro pet milijardi evra na računu, kao i da je uvek spremna da brzo reaguje kada je potrebno.
„Na primeru Srbije, samo da vas podsetim, 2020. godine, kada se dogodio kovid, bili smo prva zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je obezbedila sve četiri vakcine našim građanima besplatno. Dakle, brzo smo reagovali, pokazali otpornost“, rekao je Siniša Mali.
Istakao je da je ključno održati makroekonomsku stabilnost, obratiti pažnju na deficite, ali i osigurati da korišćenje otpornosti, fiskalni prostor i instrumente koji su na raspolaganju za suočavanje sa izazovima.
„Ključ je da nastavite da rastete, jer, znate, svaka ekonomija mora da raste“, naglasio je Mali.
Regionalni predstavnik za Zapadni Balkan u MMF-u Sebastijan Sosa je rekao da je nakon što je došlo do šoka cene energenata, Evropa počela da razmišlja o tome kako da ublaži uticaj na domaćinstva i kompanije.
„Zbog te velike neizvesnosti, većina vlada je reagovala brzo, uvodeći mere podrške i za domaćinstva i za kompanije. Mi smo tada preporučili vladama da implementiraju mere koje sadrže tri ključna elementa – dobro targetirane mere, kako bi se podržali najugroženiji segmenti stanovništva i privrede, zatim privremeni karakter mera sa jasno definisanim rokom trajanja i očuvanje tržišnih signala, odnosno mere koje ne bi narušavale cenovne signale, kako bi se omogućilo akterima da analiziraju više cene i obuzdaju tražnju“, kazao je Sosa.
Direktna podrška za 30 odsto sa najnižim prihodima
Osvrnuo se na 2022. godinu i epizodu energetskog šoka, navodeći da je tada širom Evrope, kako u zapadnoj, tako i u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE) 75 odsto implementiranih mera „bilo ili netargetirano ili je narušavalo cenovne signale“.
„Ove mere su iznosile oko 2,5 odsto BDP-a, što je prilično skupo sa fiskalnog aspekta. Uradili smo jednu analizu procenjujući koliko bi koštalo da se pruži direktna podrška za 30 odsto stanovništva sa najnižim prihodima, čime bi se oni potpuno kompenzovali od uticaja šoka. To bi koštalo svega 0,9 odsto BDP-a. Dakle, to bi iznosilo samo jednu trećinu stvarnih troškova koje su vlade imale. To je polazna tačka“, kazao je on.
Dodao je da je u najnovijem energetskom šoku vidjena implementacija sličnih mera.
„U zapadnoj Evropi je oko 70 do 75 odsto mera ponovo bilo netargetirano ili je narušavalo cenovne signale, dok je u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi taj procenat iznosio između 80 i 85 odsto. Procenjujemo da fiskalni trošak ovog puta za Zapadni Balkan i ostatak CESEE regiona iznosi oko 0,4 odsto BDP-a“, istakao je Sosa.
To, kako je dodao, naizgled nije ogromna cifra, ali sve zavisi od toga koliko dugo će vlade zadržati te mere.
„Što se duže zadrže, fiskalni trošak će biti veći. Takođe, to zavisi i od globalnih cena energetata. Sada vidimo određeni pad, ali ako bi cene ostale visoke tokom dužeg perioda, ovi fiskalni troškovi bi sigurno mogli biti veći“, naveo je on.
Istakao je da optimalni fiskalni odgovor mora zavisiti i od fiskalnog prostora specifičnog za svaku zemlju.
