Lideri Jermenije i Azerbejdžana prepirali su se u subotu oko spornog regiona Nagorno-Karabaha, ističući svoje različite stavove i nudeći oskudne dokaze da je trajni mir na planu kada su se sastali u Minhenu.
Tenzije između dva bivša sovjetska suseda eskalirale su zbog dvomesečne blokade koridora Lačin, jedinog kopnenog puta koji Jermeniji daje direktan pristup Nagorno-Karabahu.
Prvi susret licem u lice jermenskog premijera Nikola Pašinjana i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva od oktobra počeo je razgovorima koje je domaćin bio američki državni sekretar Entoni Blinken na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, nakon čega su obe strane rekle da je postignut napredak u mirovnom sporazumu. napravljeno.
Ali na naknadnoj panel diskusiji o „izgradnji bezbednosti na Južnom Kavkazu“, njih dvojica su demonstrirali koliko su dve strane udaljene oko Nagorno-Karabaha, blokadu koridora Lačin i pravac budućih pregovora.
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali njegovih 120.000 stanovnika su pretežno etnički Jermeni i otcepio se od Bakua u prvom ratu početkom 1990-ih.
Azerbejdžan je povratio veći deo izgubljene teritorije u šestonedeljnom sukobu 2020. godine u kom su poginule hiljade ljudi, a okončan je primirjem uz posredovanje Rusije i slanjem ruskih mirovnih snaga.
„Mislim da Azerbejdžan i Jermenija treba da pokažu da se tranzicija iz dugotrajnog sukoba, međusobne mržnje i neprijateljstva mora okončati“, rekao je Alijev tokom panela.
Pomirljivi ton je splasnuo pošto je potom optužio Jermeniju da je okupirala azerbejdžanske zemlje skoro 30 godina i kritikovao visokog separatističkog zvaničnika Nagorno-Karabaha.
„Azerbejdžan je usvojio politiku osvete“, rekao je Pašinjan, postavljajući pitanje da li žele da iskoriste svoj sastanak za „raspirivanje netolerancije, mržnje, agresivne retorike“ ili za poboljšanje stvari.
Baku proučava nacrt mirovnih predloga Jerevana, rekao je Alijev. Ruske novinske agencije javile su da je Alijev rekao i da je Baku predložio stvaranje kontrolnih punktova na granici sa Jermenijom.
Azerbejdžanski civili koji se identifikuju kao aktivisti za zaštitu životne sredine suočavaju se od 12. decembra sa ruskim mirovnjacima na koridoru Lačin.
Jerevan kaže da su demonstranti agitatori koje podržava vlada. Baku negira da je blokirao put, rekavši da su neki konvoji i pomoć dozvoljeni, što je Alijev ponovio u subotu.
Pašinjan je rekao da su ih poslednji put kada je autobus pun jermenske dece pokušao da prođe kroz hodnik maskirani Azerbejdžanci sprečili u tome.
Posle trilateralnih razgovora sa Blinkenom, Pašinjanova kancelarija je saopštila da je on ponovo potvrdio rešenost Jermenije da postigne sporazum koji će „zaista garantovati dugoročni mir i stabilnost u regionu“.
Alijev je rekao: „Mislim da bi (mirovni sporazum) mogao biti dobar primer kako zemlje koje su imale ozbiljne, istorijske nesuglasice mogu da se okupe i okrenu stranicu neprijateljstva.
