Istraživanje, koje je predvodio tim sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu, pokazuje da viši nivo visceralne masti može ubrzati atrofiju mozga i smanjiti kognitivne sposobnosti. Smanjenje ove masti, postignuto promenom životnog stila, može očuvati strukturu mozga i kogniciju u kasnijem životu.
Mozak ne stari uvek istim tempom, a brže starenje može dovesti do bržeg opadanja mentalnih sposobnosti i većeg rizika od bolesti mozga. Ova nova istraživanja ukazuju na to da visceralna mast posebno utiče na proces starenja mozga, dok potkožna mast nije pokazala slične veze.
Podaci istraživanja su zasnovani na MRI skenovima 533 odraslih osoba, većinom muškaraca, koji su pratili različite dijete tokom 5 do 16 godina. Osim podataka o visceralnoj masti i volumenu mozga, istraživači su koristili kognitivne testove kako bi merili mentalne sposobnosti učesnika tokom vremena.
Tokom perioda praćenja, niži nivo visceralne masti bio je povezan sa boljim rezultatima na kognitivnim testovima, većim volumenom mozga i sive mase, kao i boljim rezultatima na skali zauzetosti hipokampa. Više visceralne masti je takođe bilo povezano sa bržim širenjem moždanih komora, što je marker starenja mozga.
Istraživači su otkrili da su povišeni nivoi šećera u krvi povezani sa atrofijom mozga tokom vremena, sugerišući da neravnoteža u šećeru igra ulogu u oštećenju. Postoji dobra vest: učesnici koji su izgubili najviše visceralne masti imali su najbolje očuvane volumene mozga u kasnijem životu.
Nalazi ukazuju na kontrolu glukoze i smanjenje visceralne abdominalne masti kao merljive i ostvarive ciljeve u srednjem uzrastu, sa potencijalom da uspori degeneraciju mozga i smanji rizik od kognitivnog opadanja. Iako studija ne dokazuje da smanjenje visceralne masti može usporiti starenje mozga, pruža jake dokaze u korist te tvrdnje.
