Nova analiza koju predvodi klimatolog James Hansen sugeriše da je dugoročno globalno zagrevanje ispod 2°C sada nemoguće. Prema rezultatima istraživanja, emisije gasova sa efektom staklene bašte već su dovele do nepovratnih klimatskih promena, a dosadašnje projekcije klimatskih modela mogle bi biti previše optimistične.
Hansen i njegov tim tvrde da je Zemlja osetljivija na emisije stakleničkih gasova nego što se ranije mislilo. Oni ističu da je smanjenje sunčevog zagađenja, posebno aerosola iz putničke industrije, smanjilo reflektovanje sunčeve svetlosti i tako dodatno ubrzalo zagrevanje.
Njihova analiza predviđa da će globalne temperature ostati iznad 1,5°C u narednim godinama i dostići 2°C oko 2045. godine. Ovo bi imalo ozbiljne posledice, uključujući uništavanje koralnih grebena, intenzivnije vremenske nepogode i značajan porast nivoa mora.
Jedna od ključnih zabrinutosti je mogući kolaps Atlantske meridionalne cirkulacije (AMOC) u narednih 20-30 godina. Ovaj okeanski sistem igra vitalnu ulogu u raspodeli toplote i hranljivih materija širom sveta, a njegovo gašenje moglo bi dovesti do drastičnih klimatskih promena i ubrzanog rasta nivoa mora.
Iako su nalazi Hansena i njegovog tima izazvali veliku pažnju, neki naučnici ostaju skeptični. Valerie Masson-Delmotte, bivša kopredsednica Radne grupe Klimatskog panela UN-a, istakla je da studija nije objavljena u renomiranom časopisu za klimatske nauke i da koristi pretpostavke koje nisu u skladu sa svim dostupnim podacima.
Klimatolog Karsten Haustein sa Univerziteta u Lajpcigu takođe je izrazio sumnju u tvrdnje Hansena, ističući da još uvek postoji mnogo nepoznanica i da su određene prognoze spekulativne.
Pariški klimatski sporazum iz 2015. godine postavio je cilj da globalno zagrevanje ostane ispod 1,5°C do kraja veka, uz maksimalno ograničenje od 2°C. Međutim, prema podacima EU klimatskog sistema Kopernikus, prag od 1,5°C već je premašen u poslednje dve godine.
Ako temperature nastave da rastu, očekuje se nepovratan gubitak ledenih pokrivača Grenlanda, planinskih lednika, morskog leda i permafrosta, što bi dovelo do dugoročnih posledica po ekosisteme i ljudske zajednice širom sveta.
Iako je Hansanova analiza izazvala kontroverzu, ona naglašava hitnost preduzimanja snažnijih mera u borbi protiv klimatskih promena. Autori studije tvrde da je važno biti realističan u proceni trenutnih politika i upozoravaju da je vreme za delovanje ograničeno.
Dok naučna zajednica nastavlja debatu o tačnosti ovih prognoza, jedno je sigurno – klimatske promene su već u toku, a posledice će zavisiti od globalnih napora u smanjenju emisija i prilagođavanju novoj klimatskoj realnosti.
