Istraživači u Cumming School of Medicine (CSM) na Univerzitetu u Kalgariju u saradnji sa kanadskom studijom CHILD pronašli su vezu između raznolikosti ili broja vrsta gljivica u crevima dojenčadi i indeksa telesne mase (BMI) odojčadi.
„Obrazac raznolikosti gljivica se ogledao u metabolizmu ili telesnoj težini ove dece“, kaže dr Mari-Kler Arijeta, doktorka, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Kamingu i glavni istraživač na studija. „Ova studija baca novo svetlo na neke od faktora u mikrobiomu beba koji utiču na metaboličko zdravlje deteta.“
Zajedno sa promenama u raznolikosti gljivica, studija je otkrila i druge faktore koji doprinose BMI beba. To je uključivalo BMI majke, kao i njenu ishranu, izloženost antibioticima i raznolikost bakterija u crevima novorođenčeta. Mnoge studije su pokazale da bakterije u crevnom mikrobiomu – zajednici mikroba koji žive u ljudskom crevu – igraju važnu ulogu u metabolizmu.
Istraživanja su otkrila snažne veze između sastava mikrobioma creva bebe, putanje rasta bebe i rizika od prekomerne težine ili gojaznosti. Međutim, malo se zna o ulozi koju gljive, poznate i kao mikobiom, igraju u zdravlju i razvoju u ranom detinjstvu.
„Ovo je prva studija za koju znamo da pokazuje da određene vrste crevnih gljivica igraju ulogu u povećanju telesne težine i rastu u ranom detinjstvu“, kaže Emili Merser, dr. kandidat u Arrijetinoj istraživačkoj grupi i koautor studije. „Naši nalazi sugerišu da gljivice creva mogu imati važan uticaj na razvoj u ranom detinjstvu, naglašavajući potrebu za više istraživanja fokusiranih na ulogu gljivica creva u ljudskom zdravlju tokom prvih godina života.“
Studija objavljena u Cell Reports Medicine uključila je 100 beba upisanih u CHILD studiju. Studija nije bila osmišljena i nije pokazala uzročno-posledicu između raznolikosti gljivičnih gljivica u crevima odojčadi i rizika deteta od prekomerne težine ili gojaznosti.
„Još je prerano da se nalazi studije pretoče u preporuke za zdravstvenu zaštitu“, kaže Mackenzie Gutierrez, dr. kandidat u laboratoriji Arrieta, i ko-prvi autor studije. „Biće važno da se naši nalazi istraže u drugim studijama kohorte novorođenčadi na drugim lokacijama širom sveta, kako bi se utvrdilo da li su ovi nalazi specifični za našu kohortu ili su konzistentni iu drugim populacijama.“
Arijeta, član Snajder instituta za hronične bolesti i Instituta za istraživanje dečije bolnice Alberta pri CSM-u, dodaje da nalazi pokazuju da je važno da se ogroman ekosistem mikroba u crevima ne smatra ekosistemom samo za bakterije.
