Bolest Levijevog tela je druga najčešća neurodegenerativna bolest posle Alchajmerove bolesti. Istraživačka grupa sa Univerziteta u Lundu sada je pokazala da se bolest može otkriti pre nego što se pojave simptomi, koristeći test kičmene tečnosti.
Studije su objavljene u Nature Medicine, gde istraživači takođe pokazuju da je smanjeno čulo mirisa snažno povezano sa bolešću Levijevog tela čak i pre nego što su se razvili drugi jasni simptomi. Nalazi su takođe objavljeni istovremeno na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove asocijacije.
Bolest Levijevih tela je krovni termin za Parkinsonovu bolest i demenciju Levijevih tela. Kada su poteškoće u kretanju dominantnije, bolest se naziva Parkinsonova bolest, a kada su kognitivna oštećenja dominantna, koristi se termin demencija Levijevog tela.
„Bolest Levijevog tela je uzrokovana pogrešnim savijanjem proteina alfa-sinukleina u mozgu. Kada se to dogodi, protein se zgrušava i formira ono što se zove Levijeva tela, koja oštećuju nervne ćelije“, kaže Oskar Hansson, profesor neurologije na Univerzitet Lund i viši konsultant u Univerzitetskoj bolnici Skane.
Sve do nedavno, nije bilo moguće sa sigurnošću utvrditi da li je osoba sa poteškoćama u kretanju ili kognitivnim oštećenjima imala Levijeva tela u mozgu sve do smrti. Ali sada, sa testom kičmene tečnosti, moguće je videti da li osoba ima pogrešno savijen protein. Istraživačka grupa Oskara Hansona je upravo završila veliku studiju koja je uključivala preko 1.100 pojedinaca, od kojih nijedan nije u početku pokazao bilo kakva kognitivna oštećenja ili motoričke poteškoće. Međutim, pokazalo se da skoro 10% ima Levijeva tela u mozgu prema testu kičmene tečnosti. Zbog toga je moguće otkriti bolest Levijevog tela i pre nego što se pojave prvi simptomi.
„Uprkos tome što učesnici nisu imali nikakvih kognitivnih ili neuroloških problema na početku studije, primetili smo da su oni sa Levijevim telima u mozgu kasnije doživeli pad svojih kognitivnih funkcija tokom vremena. Oni su takođe razvili Parkinsonovu bolest ili Levijevu bolest. telesna demencija u narednim godinama“, kaže Oskar Hanson.
Zanimljivo otkriće je takođe da su Levijeva tela snažno povezana sa smanjenim čulom mirisa čak i pre nego što se razviju drugi simptomi. Čulo mirisa se takođe pogoršava kako bolest napreduje. Korelacija je toliko jasna da bi moglo biti opravdano pregledati osobe starije od 60 godina testom mirisa, a zatim nastaviti sa testiranjem kičmene tečnosti ako se želi rano otkriti bolest Levijevog tela, kaže Oskar Hansson.
„Trenutno se razvija nekoliko lekova usmerenih na Levijeva tela, sa nadom da će usporiti bolest. Najverovatnije, ova vrsta lekova ima najveće šanse da bude efikasna ako se primeni u ranoj fazi bolesti. Ako osobe bez simptoma sa smanjenim čulom mirisa, a test na Levijeva tela je bio pozitivan, mogli su da učestvuju u ispitivanjima lekova koji imaju za cilj razvoj novih lekova koji mogu rano zaustaviti bolest“, kaže Oskar Hanson.
Međutim, Oskar Hanson naglašava da postoji mnogo uzroka gubitka mirisa koji nisu povezani sa demencijom Levijevih tela, zbog čega je testiranje testom kičmene tečnosti važno.
U drugoj publikaciji, istraživačka grupa je takođe proučavala preko 800 osoba sa kognitivnim poteškoćama i otkrila da je oko jedne četvrtine njih imalo rezultat testa koji ukazuje na bolest Levijevog tela. Približno 50% onih sa Levijevom bolešću takođe je imalo akumulaciju proteina amiloida i taua, koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću.
Kod osoba koje su imale i amiloid i tau, kao i Levijeva tela, bolest je napredovala brže. Ovo sugeriše da ove promene mozga deluju u interakciji, što je od velikog kliničkog značaja za predviđanje prognoze pacijenta.
„Verujem da će ovaj test za bolest Levijevog tela početi da se koristi relativno brzo za poboljšanje dijagnostičke i prognostičke obrade u klinikama koje se brinu o pojedincima sa poremećajima kretanja i kognitivnim simptomima“, kaže Oskar Hansson.
Oskar Hanson se nada da će, baš kao i za Alchajmerovu bolest, biti moguće napraviti test krvi za Levijevu bolest. Jedan od izazova sa ovim je da je koncentracija proteina koji potiču iz mozga često 100-1.000 puta niža u krvi nego u kičmenoj tečnosti, što može otežati otkrivanje promena Levijevog tela.
„S druge strane—pre pet godina jedva smo verovali da će se to dogoditi za Alchajmerovu bolest, a sada je to realnost. Dakle, mnogo ulažemo u usavršavanje metodologije, i ja sam optimista u pogledu budućnosti“, zaključuje on.
