Mreža ispod naših nogu nije mirna. Ona pulsira frenetičnom aktivnošću, a veliki deo te aktivnosti pokreće partnerstvo između biljaka i gljiva koje traje najmanje 450 miliona godina. Ova mikorizna mreža je ogroman sistem gljivičnih filamenata koji razmenjuju hranljive materije sa biljnim životom, transportujući hranljive sastojke iz tla i primajući u zamenu ugljen-dioksid proizveden fotosintezom biljaka.
Oko 70 procenata svih biljnih vrsta oslanja se na mikoriznu simbiozu. Po prvi put, naučnici su sastavili globalnu mapu ove skrivene infrastrukture, otkrivajući podzemnu mrežu arbuskularnih mikoriznih gljiva (AM) koja se proteže procenjenih 110 kvadriliona kilometara kroz tla Zemlje. To je dovoljno da se pređe razdaljina od 150 miliona kilometara između Zemlje i Sunca skoro milijardu puta.
„Teško je preceniti značaj i veličinu ovih gljiva,“ kaže evolucioni ekolog Džastin Stjuart iz Društva za zaštitu podzemnih mreža (SPUN) i Slobodnog univerziteta u Amsterdamu. „U samo jednoj kašičici tla može biti do 10 metara mikorizne mreže.“
Gljivične mreže se sastoje od podzemnih niti koje se nazivaju hife i koje se protežu ispod površine tla u šumama i drugim biljnim zajednicama. One su često ključne za opstanak ovih zajednica, transportujući hranljive materije kao što su fosfor i voda koja je obično izvan dosega korena biljaka, u zamenu za ugljen-dioksid iz biljaka.
Ova ‘šumska široka mreža’ je integralni deo ugljen-dioksidnog ciklusa naše planete, ali je teško kvantifikovati obim uloge koju igra ako ne znamo koliko je velika mreža. Rad Stjuarta i njegovih kolega bio je ambiciozan pokušaj da se to sazna. Oni su prikupili podatke iz 322 studije koje predstavljaju više od 16.000 uzoraka tla iz devet različitih globalnih biomskih područja.
Istraživači su koristili mašinsko učenje kako bi predvideli gustinu nevidljivih AM mreža širom sveta, a robotsko snimanje za merenje debljine više od 300.000 živih gljivičnih niti, što im je omogućilo da pretvore dužinu mreže u biomasu. Rezultati su bili ogromni.
„Obezbedili smo prvu, koliko znamo, globalnu procenu gustine AM hifa, predviđajući 110 kvadriliona kilometara AM hifa u gornjih 15 centimetara tla Zemlje,“ pišu istraživači u svom radu. Ta mreža bi težila procenjenih 300 miliona tona – to je četiri do šest puta ukupna živa biomasa ljudi – i služila bi kao put za otprilike 4 milijarde tona ugljen-dioksida koji se godišnje prenosi iz biljaka u podzemne ekosisteme.
Međutim, najiznenađujuće je bilo gde su ove mreže bile najjače. Umesto da se najviše koncentriraju u tropskim kišnim šumama, najviše gustine su pronađene u mestima poput travnjaka, prerija, stepa i močvara. Procena je da je 40 procenata ukupne AM gljivične biomase koncentrisano na ovim mestima.
