Tim istraživača sa Univerziteta u Notingemu u Velikoj Britaniji sproveo je eksperiment kako bi istražio uticaj jezika na intermoždanu sinhronizaciju kod parova majka-deca čiji engleski nije maternji jezik. U studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Cognition, posmatrano je 15 dvojezičnih parova majka-deca u laboratorijskim uslovima.
Istraživači su pratili aktivnosti mozga koristeći fNIRS (funkcionalna bliska infracrvena spektroskopija) dok su se deca i mame igrali pod tri različita uslova: igrajući se na maternjem jeziku, igrajući se isključivo na engleskom jeziku i igrajući se u tišini dok su bili odvojeni pregradom.
Rezultati su pokazali da je sinhronizacija mozga značajno porasla kada su se mame i deca igrali zajedno, bez obzira na jezik koji su koristili. Sinhronizacija je bila posebno jaka u prefrontalnom korteksu, dok je bila slabija u temporoparijetalnom spoju.
Ovi nalazi sugerišu da razlike u usvajanju jezika između roditelja i dece ne utiču značajno na sinhronizaciju mozga. Dvojezična deca često uče dva jezika paralelno, dok dvojezični roditelji obično usvajaju drugi jezik kasnije u životu, što može izazvati emocionalnu distancu.
Istraživači predlažu da budući eksperimenti obuhvate porodice sa roditeljima koji manje tečno govore svoj drugi jezik i decu koja su naučila drugi jezik kasnije. Takođe, buduće studije bi trebale da ispituju jačinu sinhronizacije između dece i njihovih učitelja ili stranaca.
Važno je napomenuti da jezik koji osoba ne govori kao maternji ne predstavlja prepreku za sinhronizaciju mozga, što sugeriše da svaki jezik može biti jezik ljubavi.
