Istraživači sa Univerziteta Emori u SAD-u koristili su različite modele miševa kako bi izazvali stanja „propusnih creva“ koja omogućavaju bakterijama da uđu u širu cirkulaciju. Uključeni su miševi na dijetama bogatim mastima, kao i genetski modifikovani miševi sa bolestima sličnim Alchajmerovoj i Parkinsonovoj.
Ova vrsta oštećenja creva može dovesti do bakterija koje izlaze u krvotok i uzrokuju infekciju, ali su istraživači pronašli veoma malu količinu bakterija koje odgovaraju crevnim mikrobnim zajednicama u mozgu, a da nisu detektovane u krvi.
Bakterije su pronađene u mozgu, bez obzira na to da li je propuštanje creva izazvano dijetom ili modelima bolesti. Krv nije delovala kao glavni put za putovanje: dalja ispitivanja su pokazala da kada su blokirani vagusni nervi, glavni nervni put od creva do mozga, prisustvo bakterija u mozgu je značajno smanjeno.
„Istraživanje otkriva bakterijsku translokaciju između creva i mozga, pod uticajem faktora iz okruženja i genetike, i zahteva dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li se ovaj fenomen javlja i kod ljudi,“ pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Ideja da bakterije mogu ući u mozak iz creva putem nervnog sistema nije potpuno nova, ali ova studija pruža neka od najjasnijih eksperimentalnih dokaza do sada kod miševa.
Iako su ranije pronađeni tragovi bakterija u mozgovima ljudi koji su umrli od Alchajmerove bolesti, ovo istraživanje pokazuje žive promene u živim životinjama. Kada su određene crevne mikrobe prenete na miševe, naučnici su kasnije detektovali bakterije u crevima i mozgu, ali ne i drugde u telu.
Međutim, postoje i ograničenja, pored toga što je ovo istraživanje sprovedeno na miševima, a ne na ljudima. Broj bakterija koje su stigle do mozga miševa bio je izuzetno nizak, i još uvek nije jasno da li bi to bilo dovoljno da izazove upalu ili bolest.
Ovo je nešto čime se buduća istraživanja mogu baviti. Više prethodnih studija je pronašlo veze između upale creva i neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova, kao i poremećaja raspoloženja, iako uzročno-posledične veze ostaju nejasne.
U budućnosti bi moglo biti moguće lečiti određene bolesti mozga i mentalne probleme lekovima usmerenim na promenu crevne mikrobiote, iako bi prvo trebalo uspostaviti jasnu uzročno-posledičnu vezu. „Jedan od najvećih aspekata ove studije je da sugeriše da razvoj neuroloških stanja može početi u crevima,“ kaže mikrobiolog David Weiss.
„Ovo može preusmeriti fokus novih intervencija za bolesti mozga, sa crevima kao novim ciljem terapije. Taj potencijalni anatomski pomak cilja mogao bi imati neverovatan uticaj na to kako ljudi sa neurološkim stanjima koriste terapije.“
Naučnici trenutno istražuju različite metode komunikacije između creva i mozga, uključujući imuni sistem, nervni sistem i brojne biohemijske reakcije. Ova nova studija sugeriše da bi veza mogla biti direktnija, sa bakterijama koje putuju sa jednog mesta na drugo pod specifičnim uslovima.
