Autoimune bolesti, gde imunološki sistem greškom napada sopstvene ćelije, mnogo su češće kod žena. Istraživanje koje je sproveo tim iz Garvan instituta otkrilo je značajne genetske razlike u imunološkim ćelijama između muškaraca i žena. Ove razlike mogu objasniti zašto su žene podložnije bolestima poput lupusa i multiple skleroze.
Analiza je uključivala uzorke krvi od 982 učesnika, od kojih je 564 bilo žena, a 418 muškaraca. Istraživači su koristili sekvenciranje RNA na nivou jedne ćelije kako bi proučili periferne krvne mononuklearne ćelije. Ove ćelije su ključne za imunološki odgovor i uključuju različite tipove belih krvnih zrnaca.
Muškarci su imali više „prvih odgovornih“ monocita, dok su žene imale više B i T ćelija, što ukazuje na adaptivniji imunološki odgovor. Genetski, ove ćelije su bile programirane da budu u visokom stepenu pripravnosti za akciju. To može značiti da su ženski imunološki sistemi efikasniji u borbi protiv stranih napadača, ali i da su podložniji greškama u napadu na zdrava tkiva.
Istraživanje je takođe otkrilo genetske „prekidače“ koji su se aktivirali kod žena, povezane sa genima FCGR3A i ITGB2, koji su ranije povezani sa sistemskim lupusom eritematozusom. Ovi nalazi mogu poboljšati razumevanje autoimunih bolesti i pomoći u razvoju prilagođenih tretmana.
Za bolesti poput lupusa, obično se propisuju lekovi koji smanjuju upalu, ali bi tretmani mogli biti efikasniji ako se prilagode specifičnim genetskim razlikama između polova. Statistički genetičar Džozef Pauel naglašava važnost razumevanja ovih bioloških varijabli kako bi se ostvario potencijal precizne medicine.
