Istraživanje objavljeno u časopisu BMJ otkriva da je započinjanje terapije GLP-1 lekovima povezano sa smanjenjem rizika od razvoja novih poremećaja upotrebe supstanci za 14%. Ovi lekovi, poznati po lečenju dijabetesa i gojaznosti, mogu takođe pomoći osobama koje već imaju problema sa zavisnošću. Učesnici sa postojećim poremećajem upotrebe supstanci imali su 26% manje hospitalizacija vezanih za zavisnost kada su koristili GLP-1 lekove.
Istraživači su analizirali elektronske zdravstvene evidencije više od 600.000 veterana sa dijabetesom. Poređeni su oni koji su prvi put dobili GLP-1 lekove sa onima koji su započeli terapiju SGLT2 inhibitorima. Istraživanje je pratilo učesnike do tri godine, postavljajući pitanja o razvoju zavisnosti i ozbiljnim posledicama.
Rezultati su pokazali da su ljudi koji nisu imali prethodnu dijagnozu zavisnosti, a koristili su GLP-1 lekove, imali manji rizik od razvoja zavisnosti za sve ispitivane supstance. Na primer, rizik od zavisnosti od alkohola smanjen je za 18%, od kanabisa za 14%, a od opioida za 25%.
Za učesnike sa postojećim poremećajem upotrebe supstanci, korišćenje GLP-1 lekova dovelo je do boljih rezultata u svim merama. Zabeleženo je 31% manje poseta hitnoj pomoći, 26% manje hospitalizacija i 50% manje smrtnih slučajeva.
Iako su rezultati ohrabrujući, važno je napomenuti da su ovo samo asocijacije, a ne dokazi. Dalja istraživanja su potrebna kako bi se utvrdilo da li GLP-1 lekovi zaista uzrokuju ove koristi.
Zavisnost je veoma tretabilna, a postoje efikasni lekovi i terapije. Ipak, samo mali procenat ljudi koji bi mogli imati koristi od ovih tretmana zapravo ih dobija. Stigma i strah od osude ostaju najveće prepreke u pristupu lečenju zavisnosti.
