Oko 14 miliona tona plastike završi u okeanu svake godine. Ali to nije jedini izvor vode gde plastika predstavlja značajan upad.
„Pronašli smo mikroplastiku u svakom jezeru koje smo uzorkovali“, rekao je Ted Haris, vanredni profesor istraživanja za Kanzas Biological Survei i Centar za ekološka istraživanja na Univerzitetu u Kanzasu.
„Neka od ovih jezera smatrate čistim, prelepim mestima za odmor. Ali otkrili smo da su takva mesta savršeni primeri veze između plastike i ljudi.“
Haris je jedan od 79 istraživača koji pripadaju međunarodnoj mreži globalnih jezerskih ekoloških opservatorija (GLEON), koja istražuje procese i fenomene koji se javljaju u slatkovodnim sredinama. Njihov novi rad pod nazivom „Plastični ostaci u jezerima i rezervoarima“ otkriva da su koncentracije plastike pronađene u slatkovodnim sredinama zapravo veće od onih koje se nalaze u takozvanim „mrljama za smeće“ u okeanu. Članak je objavljen u časopisu Nature.
Za svoju ulogu, Haris se udružio sa Rebekom Kesler, njegovom bivšom studenticom i nedavnom diplomiranom KU, da testira dva jezera u Kanzasu (Klinton i Peri) i Cross Reservoir na terenskoj stanici KU.
„To je podrazumevalo da izađemo, da naplatimo mrežu sa malim rupicama u njoj, da je vučemo oko dva minuta, a zatim da prikupimo te uzorke mikroplastike i pošaljemo ih (vodećim istraživačima)“, rekao je Kesler.
Istraživački projekat je osmislila i koordinirala istraživačka grupa za ekologiju i upravljanje unutrašnjim vodama Univerziteta Milano-Bicocca, Italija (na čelu sa Barbara Leoni i Veronika Nava). Tim je uzorkovao površinske vode 38 jezera i rezervoara, raspoređenih po gradijentima geografskog položaja i limnoloških atributa. Otkrio je plastične ostatke u svim proučavanim jezerima i rezervoarima.
„Ovaj rad u suštini pokazuje što je više ljudi, to je više plastike“, rekao je Haris. „Mesta kao što je jezero Klinton imaju relativno malo mikroplastike jer—iako ima mnogo životinja i drveća—nema mnogo ljudi, u odnosu na negde poput jezera Taho gde ljudi žive svuda oko njega. Neka od ovih jezera su naizgled netaknuta i lepa, a ipak odatle dolazi mikroplastika.“
Haris je rekao da su mnoge plastike od nečega tako spolja bezazlenog kao što su majice.
„Jednostavan čin ljudi koji se kupaju i imaju odeću koja ima mikroplastična vlakna dovodi do toga da mikroplastika stigne svuda“, rekao je on.
Studija GLEON navodi dve vrste proučavanih vodnih tela koja su posebno osetljiva na kontaminaciju plastikom: jezera i rezervoari u gusto naseljenim i urbanizovanim oblastima; i one sa povišenim područjima taloženja, dugim vremenima zadržavanja vode i visokim nivoom antropogenog uticaja.
„Kada smo započeli studiju, nisam znao mnogo o mikroplastici u odnosu na veliku plastiku“, rekao je Haris.
„Kada se u ovom listu kaže ’koncentracije su veće ili gore od đubreta‘, uvek pomislite na velike flaše i ostalo, ali ne mislite na sve te manje stvari. Ne vidite ogromnu krpu za smeće u jezeru. Tahoe, ipak, to je jedno od najugroženijih jezera kada je u pitanju mikroplastika. To je plastika koju zaista ne možete da vidite golim okom, a onda uđete ispod nišana na 40.000k, i vidite ove male nazubljene delove i druge čestice koje su iste veličine kao alge ili čak manje“.
Deo Harisovog i Keslerovog entuzijazma za učešće u ovom projektu bio je da istakne region SAD koji se često zanemaruje.
„U ovoj studiji postoji jedna tačka u sredini zemlje, a to je naš uzorak“, rekao je on. „U Ajovi, Misuriju i Koloradu, postoji ogroman deo oblasti sa vodenim tijelima, ali ih često ne uvlačimo u te masivne globalne studije. Tako da mi je bilo zaista važno da stavim Kanzas na mapu da vidim i kontekstualiziram kakve su te razlike u našim jezerima“.
Haris je radio u KU od 2013. godine, gde se njegovo istraživanje fokusira na vodenu ekologiju. Kesler je diplomirao na KU 2022. sa diplomom iz ekologije, evolucione i biologije organizma.
„Najveći zaključak iz naše studije je da se mikroplastika može naći u svim jezerima“, rekao je Kessler. „Očigledno je da postoje različite koncentracije. Ali one su bukvalno svuda. A najveći faktor koji doprinosi ovoj mikroplastici je ljudska interakcija sa jezerima.“
