Dementija je postala vodeći uzrok smrti u Australiji, a trenutni podaci pokazuju da oko 446.000 ljudi živi sa ovim stanjem koje utiče na pamćenje, razmišljanje i ponašanje. Očekuje se da će se ovaj broj skoro udvostručiti do 2065. godine, što izaziva zabrinutost, posebno kod starijih osoba i njihovih bližnjih. Međutim, rizik od demencije nije isključivo rezultat genetike, starosti ili loše sreće.
Istraživanja sugerišu da do 40% slučajeva demencije širom sveta može biti povezano sa promenljivim faktorima životnog stila. Jedan od tih faktora su hobiji, koji mogu pozitivno uticati na mentalno zdravlje. Prema najnovijem izveštaju Lancet komisije, identifikovano je 14 modifikabilnih rizika za demenciju u različitim fazama života.
Ovi faktori uključuju: manje obrazovanje u ranom uzrastu, gubitak sluha, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, dijabetes, visok holesterol, visok krvni pritisak, pušenje, prekomernu konzumaciju alkohola, neobrađeni gubitak vida, zagađenje vazduha, traumatske povrede glave, depresiju i socijalnu izolaciju. Važno je napomenuti da nijedna od ovih stvari ne znači da ste krivi ako razvijete demenciju, ali svakodnevni izbori mogu značajno uticati na zdravlje mozga.
Istraživači često koriste termin „kognitivna rezerva“ da objasne kako obrazovanje i mentalno stimulativne aktivnosti stvaraju više neuralnih veza u mozgu. Osobe sa višom kognitivnom rezervom bolje se nose sa promenama vezanim za starost ili bolesti mozga. Takođe, istraživanja sugerišu da hobiji i slobodne aktivnosti mogu pomoći u povećanju kognitivne rezerve.
Jedno istraživanje je pokazalo da su ljudi koji redovno učestvuju u slobodnim aktivnostima imali značajno niži rizik od razvoja demencije. Istraživači su aktivnosti podelili u tri kategorije: fizičke, kognitivne i socijalne, i otkrili da su sve povezane sa smanjenim rizikom od demencije. Ipak, jedno japansko istraživanje je pokazalo da su ljudi sa barem jednim hobijem u srednjem uzrastu imali 19% niži rizik od „onesposobljavajuće“ demencije.
Australijska istraživanja su došla do sličnih zaključaka, gde su određeni zadaci vezani za pismenost i kritičko razmišljanje povezani sa smanjenim rizikom od demencije. Kreativne aktivnosti, poput pletenja ili obrade drveta, takođe su pokazale slične rezultate. Važno je napomenuti da ne postoji „savršeni“ hobi, već je bitno da uživate u onome što radite.
Hobiji pomažu u smanjenju rizika od demencije jer kombinuju više faktora koji podržavaju zdravlje mozga, uključujući kognitivne izazove, fizičku aktivnost, smanjenje stresa i socijalnu povezanost. Na primer, igranje karata može biti kognitivno stimulativno, ali organizovanje večeri sa prijateljima dodaje fizičku aktivnost i socijalnu interakciju, što je korisnije za zdravlje mozga.
Na kraju, hobiji nisu čarobno rešenje protiv demencije, ali su praktičan i prijatan način da se smanje rizici. Kada birate hobi, razmislite o pitanjima koja se odnose na mentalne izazove, fizičku aktivnost i socijalnu povezanost. Što više pozitivnih odgovora dobijete, veća je verovatnoća da će vaš hobi doprineti zdravlju vašeg mozga.
