Sredinom februara, žive ograde su tradicionalno bile prekrivene belim snegom. Međutim, ove godine, belo je bilo delo cvetova trna – predznaka proleća. Dok je ovo dobrodošlo olakšanje nakon hladne i tmurne zime, rano cvetanje donosi nelagodu iskusnim posmatračima sezone. Pitanje koje se nameće jeste da li su ovi cvetovi uvek cvetali sredinom februara ili se nešto menja?
Fenologija, nauka o beleženju i razumevanju sezonskih događaja, ima dugu istoriju u Britaniji. Snimanje prirodnih pojava datira još od 18. veka kada je Robert Marsham vodio zapise o pojavama cveća, ptica i insekata u svom selu u Norfolku. Analiza skoro pola miliona biljnih zapisa od strane naučnika iz 2022. godine pokazala je da je prosečno vreme cvetanja u Velikoj Britaniji odmaklo za mesec dana u poslednjih 40 godina.
Klimatske promene, naročito zagrevanje od 1980-ih, su dovele do ranijeg cvetanja biljaka. Biljke detektuju ove promene kroz pigment zvani fitohrom, koji je osetljiv na talasne dužine u crvenom delu elektromagnetnog spektra. Osim toga, temperatura igra ključnu ulogu u određivanju vremena cvetanja. Biljke, ali i insekti poput pčela, sinhronizuju svoje aktivnosti sa promenama u temperaturi i dužini dana.
Međutim, varijacije u sinhronizaciji mogu dovesti do problema u lančanim reakcijama u prirodi. Na primer, pomak u vremenu cvetanja hrastovog lišća može uticati na vreme izleganja gusenica hrastovog moljca, što dalje može poremetiti ishranu ptica poput plavih sisa i muharica.
Promene u vremenskim prilikama nisu samo estetske prirode, već imaju duboke posledice na ekosistem. Cvetanje trna sredinom februara je samo jedan od mnogih znakova klimatskih promena koji se odvijaju u prirodi.
