Iako još uvek postoje neki aspekti koji čekaju potvrdu za njegovu upotrebu u kliničkom okruženju, a njegovu rezoluciju treba malo poboljšati, studija UPV/EHU i Biobizkaia pokazala je da se takođe može koristiti metoda koja se rutinski koristi za obavljanje oftalmoloških testova. za praćenje neurodegeneracije koja se javlja kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. U toku istraživanja ustanovljeno je da neurodegeneracija mrežnjače verovatno prethodi kognitivnom oštećenju.
Kada se dijagnostikuje Parkinsonova ili neka druga neurodegenerativna bolest, pacijenti uvek pitaju: „I šta sada? Šta će se dogoditi? Šta se može očekivati od bolesti?“ Za neurologe, međutim, nije moguće precizno odgovoriti na ova pitanja, jer „evolucija pacijenata ima tendenciju da bude veoma raznolika: neki ne doživljavaju nikakve promene tokom godina, dok drugi završe sa demencijom ili u invalidskim kolicima“, objasnila je Ane Murueta -Gojena, istraživač u odeljenju za neuronauke UPV/EHU.
Danas, identifikacija Parkinsonovih pacijenata sa rizikom od kognitivnog oštećenja predstavlja veliki izazov, ali je to neophodno kada je u pitanju obezbeđivanje efikasnijih kliničkih tretmana i intenziviranje kliničkih ispitivanja.
U stvari, dr Ane Murueta-Gojena, u saradnji sa istraživačkim osobljem Biobizkaia, želela je da vidi „da li vizuelni sistem može omogućiti da se ovo pogoršanje predvidi, drugim rečima, kakvu budućnost pacijent može očekivati u roku od nekoliko godina“. U tu svrhu je korišćena debljina mrežnjače.
Retina je membrana koja se nalazi na zadnjem delu očne jabučice; povezan je sa nervnim sistemom i sastoji se od nekoliko slojeva. Tokom studije, grupi pacijenata sa Parkinsonovom bolešću izmerena je debljina unutrašnjeg sloja mrežnjače pomoću optičke koherentne tomografije.
Ova vrsta tomografije je instrument koji se rutinski koristi u oftalmološkim testovima, jer omogućava da se izvode merenja visoke rezolucije, ponovljiva i tačna. Dakle, evolucija ovog sloja retine je analizirana i upoređena kod ljudi sa i bez Parkinsonove bolesti tokom perioda 2015–2021. Rezultati analize slika slojeva mrežnjače pacijenata sa Parkinsonovom bolešću potvrđeni su i u bolnici u Velikoj Britaniji.
Rezultati su pokazali da je sloj mrežnjače primetno tanji kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Takođe je primećeno da se „u početnim fazama bolesti upravo u mrežnjači detektuje najveća neurodegeneracija, a od datog trenutka pa nadalje, kada je sloj već veoma tanak, dolazi do svojevrsne stabilizacije procesa neurodegeneracije. mesto.“
„Stanjenje mrežnjače i kognitivno oštećenje se ne dešavaju istovremeno. Početne promene na mrežnjači su očiglednije, a zatim se tokom godina primećuje da se pacijenti klinički pogoršavaju iu kognitivnom i u motoričkom smislu“, objasnila je Murueta-Goja. „Drugim rečima, sporiji gubitak debljine sloja mrežnjače povezan je sa bržim kognitivnim padom; ova sporost je povezana sa većom ozbiljnošću bolesti.“
Istraživač je pridao veliki značaj rezultatima. „Dobili smo informacije o napredovanju bolesti, a alat koji predlažemo je neinvazivan i dostupan je u svim bolnicama.
Rezultati treba da budu potvrđeni na međunarodnom nivou, a „malim poboljšanjem rezolucije tehnologije bićemo bliže validaciji metode za praćenje neurodegeneracije koja se dešava kod Parkinsonove bolesti“. Istraživač je takođe otkrio da nastavljaju istraživanje na drugoj grupi pacijenata i da je finansiranje ključno.
Rad je objavljen u časopisu npj Parkinsonova bolest.
