RIM, 26. septembra – Izgleda da će Đorđa Meloni postati prva žena premijer Italije na čelu njene najdesničarske vlade od Drugog svetskog rata, nakon što je predvodila konzervativni savez koji je trijumfovao na izborima u nedelju.
Privremeni rezultati pokazali su da bi desničarski blok trebalo da ima snažnu većinu u oba doma parlamenta, potencijalno dajući Italiji retku šansu za političku stabilnost nakon godina nemira i krhkih koalicija.
Međutim, Meloni i njeni saveznici suočavaju se sa zastrašujućom listom izazova, uključujući rastuće cene energenata, rat u Ukrajini i ponovno usporavanje treće najveće ekonomije evrozone.
„Moramo da zapamtimo da nismo na krajnjoj tački, mi smo na početnoj tački. Od sutra moramo da dokažemo svoju vrednost“, rekla je 45-godišnja Meloni rano navijačkim pristalicama njene nacionalističke partije Braća Italije ponedeljak ujutru.
Meloni umanjuje postfašističke korene svoje stranke i predstavlja je kao mejnstrim grupu poput britanskih konzervativaca. Ona je obećala da će podržati zapadnu politiku prema Ukrajini i neće rizikovati sa krhkim italijanskim finansijama.
Evropske prestonice i finansijska tržišta pažljivo će ispitati njene rane poteze, s obzirom na njenu evroskeptičnu prošlost i ambivalentan stav njenih saveznika prema Rusiji.
U svom pobedničkom govoru, Meloni je imala pomirljiv ton.
„Ako budemo pozvani da upravljamo ovom nacijom, uradićemo to za sve Italijane, sa ciljem da ujedinimo narod i da se fokusiramo na ono što nas spaja, a ne na ono što nas deli“, rekla je ona. „Ovo je vreme za odgovornost.“
Projekcije zasnovane na više od polovine prebrojanih glasova stavljaju Braću iz Italije na skoro 26%, u odnosu na samo 4% na poslednjim nacionalnim izborima 2018. godine, pošto su se birači opredelili za uglavnom neproverenu cifru kako bi rešili mnoge probleme nacije.
Nasuprot tome, njen glavni saveznik je pretrpeo katastrofalnu noć, sa Ligom Matea Salvinija koja je pokupila oko 9% glasova, što je manje od više od 17% pre četiri godine, a Meloni ju je pretekao u svim svojim tradicionalnim feudima na severu.
Druga velika konzervativna stranka, Forca Italia partija Silvija Berluskonija, takođe je osvojila oko 8%, ostavljajući Braću iz Italije dominantnim partnerom.
Iako se predviđa da će Melonijev savez imati udobnu većinu u gornjem i donjem domu, njegovi članovi imaju različite stavove o nekoliko pitanja koja bi možda bilo teško pomiriti.
Salvini, na primer, dovodi u pitanje sankcije Zapada Rusiji i on i Berluskoni su često izražavali svoje divljenje njenom lideru Vladimiru Putinu.
Oni takođe imaju različite stavove o tome kako da se izbore sa rastućim računima za energiju i izneli su niz obećanja, uključujući smanjenje poreza i penzionu reformu, koje će Italija teško da priušti.
Sara Karlson, viša potpredsednica agencije za kreditni rejting Moodi’s, rekla je da će sledeća italijanska vlada morati da upravlja teretom duga „koji je podložan negativnom rastu, troškovima finansiranja i inflaciji“.
Meloni će preuzeti dužnost od premijera Marija Dragija, bivšeg šefa Evropske centralne banke, koji je gurnuo Rim u centar kreiranja politike EU tokom svog 18-mesečnog mandata, uspostavljajući bliske veze sa Parizom i Berlinom.
Nasuprot tome, među prvim liderima koji su čestitali Meloni bio je Viktor Orban, premijer Mađarske, koga je Brisel optužio za kršenje vladavine prava, ali je blizak i Meloniju i Salviniju.
Uprkos jasnoj pobedi, glasanje nije bilo glasna podrška konzervativnom savezu. Izlaznost je bila samo 64% naspram 74% pre četiri godine — što je rekordno nizak nivo u zemlji koja je istorijski imala veliko učešće birača.
Desnica je u potpunosti iskoristila italijanski izborni zakon, koji koristi strankama koje sklapaju sporazume pre glasanja. Stranke levog centra i centra nisu uspele da se povežu i iako su osvojile više glasova od konzervativaca, na kraju su dobile mnogo manje mesta.
Demokratska partija levog centra (PD) osvojila je oko 19%, levičarski, nesvrstani Pokret 5 zvezdica, oko 16%, dok je centristička grupa „Akcija“ imala nešto više od 7%.
„Ovo je tužno veče za zemlju“, rekla je Debora Serakiani, viši poslanik PD. „(Desnica) ima većinu u parlamentu, ali ne i u zemlji.