Po visokim prosečnim temperaturama posebno se izdvaja Vojvodina: u Novom Sadu, Paliću, Kikindi i Banatskom Karlovcu leto 2022. bilo je najtoplije leto od kad postoje merenja, dok je u Beogradu ovo bilo treće najtoplije leto od 1888. godine. Za meteorologe letnja sezona počinje 1. juna i završava se 31. avgusta.
Kakvu sliku slika izveštaj RHMZ? Uzmimo za primer Novi Sad, čiji su stanovnici ove godine proživeli rekordno toplo leto.
U Novom Sadu je, navodi Klima101 , srednja temperatura vazduha ovog leta bila čak 24,5 stepeni Celzijusa, što je za više od 2,5 stepeni toplije od proseka u poslednjih trideset godina. Tome su kumovali najpre mnogobrojni tropski dani, tj. oni sa najvišom temperaturom preko 30 stepeni, kao i dva toplotna talasa, krajem juna i sredinom avgusta, tokom kojih su u Novom Sadu uslovi danima bili u kategorijima veoma i ekstremno toplo (preko 35 stepeni).
Mada je Novi Sad rekorder po odstupanju od normale, u čitavom Banatu je ovog leta bilo ekstremno toplo: u Kikindi, Banatskom Karlovcu i Zrenjaninu su oboreni rekordi broja takozvanih tropskih dana, tj. onih sa maksimalnom temperaturom preko 30 stepeni Celzijusa. U Banatskom Karlovcu je 23. jula izmerena i najviša temperatura ovog leta – 40,6 stepeni.
Leto 2022. u Vojvodini bilo je i izrazito sušno: RHMZ ocenjuje Novi Sad, Zrenjanin, Banatski Karlovac kao sušne, a Sombor kao veoma sušan. Naime, u Somboru je tokom leta palo tek 94,7 mm kiše, što nije ni polovina letnje normale. Sušno je bilo i u nekim delovima centralne i zapadne Srbije kao što su Valjevo i Požega. Posledice suše u Vojvodini biće nažalost veoma vidne pred jesenje žetve.
I dok su severni krajevi zemlje bili veoma sušni, na jugu je situacija bila drugačija, pa je tako ovo leto za Dimitrovgrad i Niš označeno kao veoma kišno.
Međutim, ovogodišnji proseci i pojedini ekstremi pričaju samo jedan deo priče.
Naime, po izveštaju RHMZ, 9 od 10 najtoplijih leta u Srbiji izmerenih od 1951. godine do danas, zabeleženo je posle 2000. godine. Čak šest najtoplijih leta u više od 70 godina bilo je samo u poslednjoj deceniji. Njima se, na trećem mestu, pridružuje ova, 2022.
Sa druge strane, ako posmatramo najhladnija leta, nijedno u ovom milenijumu nije među prvih 20. Štaviše, najskorije “top 20” najhladnije leto u Srbiji bilo je davne 1989. godine.
U odnosu na period 1961-1990. godine, celokupna teritorija zemlje spada u kategoriju ekstremno toplo
Jednom kada se referentni okviri pomere, brojke se upadljivo povećavaju. Primera radi, u odnosu na period 1961-1990. godine, ovo leto je u Beogradu bilo prosečno toplije za čak 4,2 stepena Celzijusa, a kada se ovaj period uzme kao referentni, celokupna teritorija zemlje spada u kategoriju ekstremno toplo.
Drugim rečima, i pored godišnjih i geografskih varijacija, Srbija nesumnjivo postaje toplija – uostalom, kao i ostatak planete. Ali nije ključ samo u prosečnim temperaturama: broj oborenih rekorda će, po svemu sudeći, nastaviti da raste, jer gotovo svake godine svedočimo vremenskim ekstremima, od čestih tropskih dana i toplotnih talasa, preko suša do, uostalom, naglih i ekstremnih padavina.
Kako kažu savremeni klimatski modeli, to je očekivani ishod klimatskih promena. U godinama koje dolaze, možemo očekivati da će nastaviti da raste taj jaz – između onih najtoplijih leta, koja su mahom skorašnja, i onih najhladnijih, koja su nažalost redom u relativno davnoj prošlosti.
