Državljani Rusije ili Belorusije koji žive u Estoniji i poseduju vatreno oružje dobiće rok da ga dobrovoljno predaju ili da ga policija zapleni kao bezbednosnu pretnju, izjavila je u ponedeljak estonska premijerka Kaja Kalas. Svi detalji zakona u tom smislu su razrađeni, kabinet samo treba da ga predstavi zakonodavnom telu, dodala je ona.
Bilo je 629 ljudi koji bi bili pogođeni konfiskacijom, rečeno je Kalas tokom intervjua u ponedeljak, i upitana kako ona zamišlja da se to sprovede.
„U svakom slučaju, ovaj nacrt zakona ćemo poslati Riigikogu-u tokom mandata aktuelne vlade. To je već dogovoreno, a rok je određen. Definitivno ćemo dati vremena ljudima da dobrovoljno predaju svoje oružje, a nakon što ovaj rok istekne, na red će doći policija“, rekla je ona, prenosi list Postimees.
Upitana da li očekuje da će se vlasnici oružja dobrovoljno povinovati, Kalas je rekla da joj je to „teško da proceni“.
Bivša sovjetska republika je bila iskrena pristalica Kijeva u aktuelnom sukobu oko Ukrajine. Vlada u Talinu je prošlog meseca izglasala da prestane da izdaje šengenske vize – dokumenata potrebnih za ulazak u Evropsku uniju, čija je Estonija članica – ruskim državljanima. Kalas je i to opravdao kao „bezbednosnu pretnju“.
Između toga i zabrane finansijskih transakcija sa Rusijom, mnogim ruskim državljanima koji poseduju imovinu u Estoniji može doći do konfiskovanja od strane države.
Kalas je dala ostavku na mesto premijera u julu kada se njena koalicija raspala zbog predloga da se obrazovanje u zemlji od 1,3 miliona stanovnika u potpunosti prebaci na estonski. Od tada je sastavila još jedan koalicioni kabinet i nastavlja sa planom kako bi osigurala da „u Estoniji svi moraju da govore državnim jezikom, posebno oni koji donose odluke“.
Ta izjava se odnosila na Narvu, grad na ruskoj granici gde lokalna vlast uglavnom razgovara na ruskom.
