VAŠINGTON – Komitet američkog Senata u sredu je odobrio zakon koji bi značajno poboljšao američku vojnu podršku Tajvanu, uključujući odredbe o milijardama dolara dodatne bezbednosne pomoći, pošto Kina povećava vojni pritisak na ostrvo kojim se demokratski upravlja, preneo je Rojters.
Komitet Senata za spoljne poslove podržao je Tajvanski zakon o politici iz 2022. sa 17-5, uprkos zabrinutosti zbog predloga zakona u administraciji američkog predsednika Džoa Bajdena i ljutnji zbog te mere iz Pekinga.
Snažno dvostranačko glasanje bio je jasan pokazatelj podrške i republikanaca i Bajdenovih kolega demokrata promenama u politici SAD prema Tajvanu, kao što je tretiranje njega kao glavnog saveznika koji nije u NATO-u.
Sponzori su rekli da će zakon predstavljati najsveobuhvatnije restrukturiranje američke politike prema ostrvu od Zakona o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine – što je temelj angažmana SAD u onome što Kina smatra jednom od svojih provincija od kada je Vašington te godine otvorio odnose sa Pekingom.
„Moramo da budemo jasni u vezi sa čime se suočavamo“, rekao je senator Bob Menendez, demokratski predsednik komiteta, naglašavajući da Sjedinjene Države ne traže rat ili pojačane tenzije sa Pekingom.
„Ako želimo da osiguramo da Tajvan ima šansu za borbu, moramo da delujemo odmah“, rekao je senator Džim Riš, najviši republikanac u komitetu, tvrdeći da bi svaka promena statusa kvo za Tajvan imala „katastrofalne posledice“ po američku ekonomiju i državu bezbednost.
Tajvanska predsednička kancelarija zahvalila je Senatu na njegovom poslednjem iskazu podrške, rekavši da će predlog zakona „na mnogo načina pomoći da se promoviše partnerstvo Tajvana i SAD“, uključujući bezbednost i ekonomsku saradnju.
Predlog zakona bi dodijelio 4,5 milijardi dolara pomoći za sigurnost Tajvana tokom četiri godine i podržava njegovo učešće u međunarodnim organizacijama.
Taj akt takođe uključuje opširno izražavanje o sankcijama prema Kini u slučaju neprijateljstava preko moreuza koji odvaja kopno od Tajvana.
Kada je predlog zakona predstavljen u junu, Kina je odgovorila rekavši da će biti „prinuđena da preduzme odlučne kontramere“ ako Vašington preduzme akcije koje štete interesima Kine.
„Nismo razgovarali ni o kakvim pojedinostima“, rekla je Hsiao Bi-khim, de fakto ambasador Tajvana u Vašingtonu, novinarima na događaju u Kapitolu na pitanje da li je razgovarala sa Belom kućom o konkretnim sankcijama.
„Razgovarali smo o integrisanom odvraćanju u širem smislu potrebe da se istraže različita sredstva kako bi se osiguralo da se status kvo u Tajvanskom moreuzu može održati“, rekao je Hsiao.
Ona je rekla da je izrazila „zahvalnost“ Kongresu za zakon. „S obzirom na komplikovanost različitih pogleda i ovde u Sjedinjenim Državama, nadamo se da ćemo moći da postignemo određeni konsenzus o bezbednosti, što je naš glavni prioritet“, rekla je ona.
Odobrenje komiteta otvorilo je put za glasanje u punom Senatu, ali nije bilo reči o tome kada bi se to moglo dogoditi. Da bi postao zakon, on takođe mora da prođe Predstavnički dom i da ga potpiše Bajden ili da dobije dovoljno podrške da nadmaši veto.
Bela kuća je u utorak saopštila da je u razgovorima sa članovima Kongresa o tome kako da se promeni zakon kako bi se osiguralo da ne menja dugogodišnju američku politiku prema Tajvanu koju smatra efikasnom.
Tajvanski zakon će verovatno biti uklopljen u veći deo zakona za koji se očekuje da će biti usvojen krajem ove godine, kao što je Zakon o ovlašćenju za državnu odbranu (NDAA), godišnja politika za postavljanje zakona za Ministarstvo odbrane.
