Zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji, Srbija će od 1. novembra ostati bez ruske nafte, ali je reč o količini koju neće biti teško zameniti, kažu za Sputnjik stručnjaci za energetiku, prenosi Sputnjik.
Prema šestom paketuantiruskih sankcijaEvropske unije,zabrana uvoza ruske naftemorskim putem,za Srbiju startuje 1. novembrakada ističu svi ugovori koje smo imali sa ruskim izvoznicima. To konkretno znači da će preko Jadranskog naftovoda (Janaf), od Omišlja na Krku, pa dalje kroz Hrvatsku, umesto ruske prema Srbiji teći neka druga nafta.
U skladu sa istim pravilom i cela EU, odnosno Evropa će bez ruske sirove nafte dopremane morskim putem ostati od 5. decembra, po isteku i poslednjeg ugovora.
Ministarka rudarstva i energetike, ZoranaMihajlovićizjavila je da je u međuvremenuSrbija obezbedila zamenu za rusku naftu.
„Mi od 1. novembra nećemo više uvoziti rusku naftu, ali ćemo imati, pre svega, kirkuk naftu, imaćemo našu naftu, jer NIS ima 20 odsto srpske nafte, i ostalo će biti iranska ili neka druga nafta“, precizirala je ona.
Napomenula je, takođe, da je prošle godine ruska nafta činila četvrtinu ukupno uvezene sirove nafte u Srbiju.
Stručnjak za energetiku MilošZdravkovićkaže za Sputnjik da je Naftna industrija Srbije (NIS) najveći konzument Janafa sa kojim ima godišnji ugovor – puno za prazno – i da šesti paket sankcija o zabrani uvoza ruske nafteneće pogoditi NISjer on Janafom možeda dopremi svaku drugu naftu– iračku, libijsku, norvešku, venecuelansku.
Nekadašnji predsednik Naftnog komiteta Srbije GoranRadosavljevićmišljenja je da se ta zabrana uvoza neće odraziti na snabdevenost našeg tržišta naftom.
On podseća da je od 2014. godine i uvođenja prvih finansijskih sankcija ruskim kompanijama i njihovim ćerkama firmama, pa i Gaspromnjeftovom NIS-u, bilo otežano da dođu do finansijskih sredstava da se zadužuju za bilo kakvu robu iz Rusije. Tada je NIS počeo da kupuje neke druge vrste nafte.
Mada jezabranjenuvoz ruske naftekoja se doprema morskim putem, on objašnjava zašto je u našem slučaju tonemogućei kopnom, odnosno naftovodom „Družba“ kojim ona stiže u Mađarsku. Tehnički bi to, možda, bilo izvodljivo, međutim, prema EU sankcijama taj naftovod mogu da koriste one zemlje koje sada dobijaju naftu na taj način, a to su Mađarska, Češka, Slovačka. Problem je što sankcije zabranjuju da one šalju naftu trećim zemljama, što znači da Mađari ne bi smeli da nam tu naftu preprodaju, objašnjava naš sagovornik.
Zato će, kaže Radosavljević, Srbija od novembra u potpunosti morati da supstituiše dosadašnji uvoz ruske nafte, što po njegovoj oceni ne bi trebalo da donese probleme. On je uveren daNIS već zna od koga će nabaljati tu naftu.
Pošto je po otpočinjanju specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini ruska nafta od kraja marta bila jeftinija u odnosu na druge, NIS je, po rečima ministarke Mihajlović, nju više uvozio tako da je ona činila 55 odsto ukupne nafte u Srbiji.
Na pitanje, da li to znači da ćemood 1. novembra uvoziti skuplju naftu, Radosavljević kaže de će, svakako, za one koji se sada pojavljuju kaonovi kupcina nekom tržištu icena biti nova, jer u pitanju nisu dugoročni ugovori. Ipak, dodaje da je, kada je u pitanju tržište energetike, u narednim mesecimanajmanje zabrinut za tržište nafte.
„Mislim da će se cena nafte kretati između 90 i 100 dolara za barel, što je otprilike ovaj nivo cene koja je imamo sada. U ovom trenutku postoji dovoljan balans ponude i tražnje na globalnom tržištu. Tamo gde će se javitiproblem je evropsko tržištekoje već oseća disbalans, a pogotovo od 5. decembra, pa tek od 2. februara kada dođe i do zabrane uvoza derivata nafte iz Rusije“, uveren je Radosavljević.
Od cele ove situacije će, kako kaže,dobro da zarade zemlje izvoznice naftei naftne kompanije koje su, inače, u prvoj polovini godine ostvarile ogromne profite usled rasta cene nafte.
