Osnivač pokreta „SRCE“ Zdravko Ponoš rekao je da će organizacija koju vodi izaći na crtu režimu koji je za 10 godina upropastio život generacijama u Srbiji. On je naglasio da ne vidi ostale opozicione stranke i pokrete kao protivnike i da su rezultati istraživanja „SRCE“ izmerili kao vodeću proevropsku demokratsku opciju.
Na pitanje o novoj vladi koja nas očekuje kao i mandataru, Ponoš je u intervjuu za novine „Nova“ kazao da je u ustrojstvu SNS režima nevažno ko obavlja koju dužnost, jer „oni inače nisu selektovani po profesionalnim kompetencijama i referencama, nego po poniznosti i lojalnosti šefu“.
„Šta npr. kvalifikuje Vulina i Stefanovića da se bave bezbednosnim resorima u državi. U uređenoj državi bezbednosni aparat bi se bavio njima. Kadrovi na ministarskim mestima odrađuju abolicije za razne brljotine koje su počinili. Danas u Srbiji možeš da budeš na nekoj značajnijoj poziciji samo ako Vučić ima za nešto da te drži u šaci. Zato ni u novoj vladi neće biti časnih ljudi“, zaključio je Ponoš.
Na pitanje o konstituisanju novog parlamenta i o izboru predsednika Skupštine Vladimira Orlića, Ponoš je rekao da ne očekuje promene u dosadašnjoj praksi rada naprednjaka, jer „upravo neučtivo ponašanje ga je kvalifikovalo da bude čovek od poverenja svog partijskog gazde“. U svom prvom nastupu u novoj ulozi Orlić je pojasnio da je on tu kako bi sprovodio volju svog gazde i time pokazao kako ekipa na vlasti doživljava državu i demokratiju.
Upitan o najnovijim dešavanjima na Kosovu i Metohiji i najavama sukoba, Ponoš je rekao da se radi o skretanju pažnje građana Srbije od ubrzanog siromašenja i afera vlasti.
„Sirene za uzbunu i barikade treba Srbe na severu Kosova, a i sve građane Srbije, da pripreme da sa olakšanjem prihvate bilo kakav aranžman Vučić – Kurti. A duge cevi to treba da odrade na albanskoj strani. Ipak ne treba potceniti kapacitet ove ekipe dezertera da, lečeći komplekse, ne stanu samo na vraćanju obaveznog služenja vojnog roka nakon što su oni odstatirali par nedelja u uniformi i zavoleli vojničku frizuru. Pušku bi u ruke naravno turili nekom drugom“, zaključuje Ponoš.