U ekskluzivnom intervjuu za South China Morning Post, Zelenski je istakao da nije razgovarao sa kineskim liderom od početka ruske vojne ofanzive u Ukrajini.
„Želeo bih da razgovaram direktno. Imao sam jedan razgovor sa [predsednikom] Si Đinpingom pre godinu dana“, rekao je on. „Od početka agresije velikih razmera 24. februara, zvanično smo tražili razgovor, ali nismo razgovarali sa Kinom iako verujem da bi to bilo od pomoći.
Prema Zelenskom, Si je jedan od nekolicine svetskih lidera koji su bili u Ukrajini „bar jednom“, dodajući da je kineski predsednik toplo podsetio na svoje veze sa Kijevom tokom prošlogodišnjeg razgovora dvojice lidera.
Zelenski je naglasio da želi da vidi da Kina redefiniše svoj stav prema Rusiji, ali razume zašto Peking traži „uravnotežen“ pristup.
„Ovo je rat na našoj teritoriji, oni su došli da napadnu. Kina bi, kao velika i moćna zemlja, mogla da se spusti i na neki način stavi Rusku Federaciju na određeno mesto“, rekao je on. „Naravno, zaista bih voleo da Kina preispita svoj odnos prema Ruskoj Federaciji.
Zelenski je rekao da veruje da Kina ima sredstva da natera Rusiju da zaustavi ofanzivu.
„Siguran sam da bi bez kineskog tržišta za Rusku Federaciju Rusija osećala potpunu ekonomsku izolaciju“, rekao je on. „To je nešto što Kina može da uradi – da ograniči trgovinu [sa Rusijom] dok se rat ne završi.”
Ukrajinski predsednik je takođe upozorio na dugoročne globalne posledice sukoba, za koje je predvideo da će naštetiti prehrambenoj i energetskoj bezbednosti, kao i da će smanjiti kineski izvoz. Prema Zelenskom, zbog neprijateljstava koja su u toku, mnoge zemlje troše više na hranu, gorivo i oružje, a ne na drugu robu.
„Ljudi bi morali da plaćaju energente, a ne proizvode koji dolaze iz Kine… Izvoz iz Kine bi se smanjivao. To je 100 odsto“, ponovio je on.
Kina je odbila da osudi Rusiju zbog ukrajinskog sukoba i protivila se širokim ekonomskim sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi. Peking je takođe okrivio širenje NATO-a za tenzije između zapadnih sila i Rusije, dodajući da Zapad mora da „razume legitimne bezbednosne brige Rusije“ i „pregovorima izgradi održiv evropski bezbednosni sistem“.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage. ”
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
