Treći u seriji višecevnih raketnih sistema Mars-II (MLRS) iz Nemačke stigao je u Ukrajinu, objavio je u ponedeljak ministar odbrane zemlje Aleksej Reznikov na Tviteru.
„Treći brat u porodici Long Hand – MLRS MARS II iz Nemačke – stigao je u Ukrajinu. Hvala Nemačkoj i lično mojoj koleginici #DefenceMinister Christine Lambrecht za ove sisteme. Naši artiljerci pozdravljaju naše nemačke partnere!“ tvitovao je ministar.
Mars-II je nemačka, italijanska i francuska modifikacija višecevnog raketnog bacača MLRS M270 američke proizvodnje. Prema nemačkoj kompaniji KMV, jednom od proizvođača sistema, Mars-II je sposoban da ispali do 12 projektila u minuti sa dometom od preko 70 kilometara. Ove rakete se mogu voditi pomoću GPS-a ili projektila za izbacivanje mina.
Berlin je prošle nedelje potvrdio isporuku u Ukrajinu raketnih sistema, zajedno sa tri samohodne haubice PzH 2000, ukupno deset takvih komada opreme. U svom prošlonedeljnom obraćanju na tu temu, nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht takođe je govorila o pet samohodnih protivavionskih topova „Gepard“, dok je Berlin ranije obećao najmanje 30. Kijev je potvrdio da je primio tri od njih, zajedno sa „desetinama hiljade metaka” municije.
Osim toga, Berlin je Ukrajini poslao artiljerijski radar tipa Kobra, koji je planiran za isporuku u septembru. Prema Lambrehtu, Kijev je već potpisao ugovor o materijalima i trupe bi trebalo da počnu obuku za „ovaj veoma složen sistem“.
Izveštaji medija sugerišu da je ukrajinski vojnici takođe trebalo da počnu obuku za protivvazdušni raketni sistem Iris-T SLM, koji je najnapredniji nemački sistem protivvazdušne odbrane. Ta najava je ranije izazvala zabunu jer nemačke oružane snage navodno nemaju kopnenu verziju Iris-T. Ipak, prema izveštajima, Kijev bi trebalo da dobije sistem najkasnije u novembru.
Uprkos isporukama, nemački zvaničnici su se suočili sa kritikama zbog onoga što se smatra slabom vojnom podrškom Ukrajini. Kritičari su optužili Berlin da nerado šalje potrebne vojne zalihe i kritikovali su spore isporuke. Šefica odbora za odbranu Bundestaga, Mari-Agnes Štrak-Cimerman, nanišala se na kancelariju nemačkog kancelara Olafa Šolca zbog ovog pitanja.
„Najuža tačka koja usporava vojnu posvećenost Nemačke je, iz bilo kog razloga, kancelarija“, rekao je poslanik Slobodne demokratske partije (FDP) u intervjuu za medijsku grupu Bajerna objavljenom u subotu.
Sa svoje strane, ministar odbrane Lambreht je više puta ponavljao da su nemačke vojne zalihe ograničene, što bi moglo da objasni bilo kakve razlike.
