Udruženje „Ulice za bicikliste“ je saopštilo da je u subotu održana 129. Beogradska Kritična masa, biciklistička vožnja koja se jednom mesečno održava širom sveta, sa ciljem skretanja pažnje na bicikl kao ekološki i održiv vid transporta.
Kako se navodi u saopštenju, biciklisti su, zajedno sa trotinetašima, vozili oko deset kilometara, od centra grada do Zemunskog keja.
„Ovaj put, tema Kritične mase bile su najave novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji bi, između ostalog, trebalo da uredi status električnih trotineta. Biciklistička udruženja iz Srbije, okupljena oko mreže Biciklistička unija Srbije, primećuju da se kroz razne strategije i najave, koje dolaze iz medija od strane predstavnika MUP, Agencije za bezbednost saobraćaja i Saobraćajnog fakulteta, ponovo potencira obaveza nošenja kagica i reflektujućih prsluka za dvotočkaše, gde se pre svega pominju biciklisti i vozači električnih trotineta“, ističu.
Dodaju da se predstavnici udruženja iz Beograda, Novog Sada, Bora, Šapca i Vrbasa protive nametanju ovakvih obaveza, jer, kako kažu, one su suprotne svemu onome čemu se u ovom trentuku stremi u saobraćajno naprednim zemljama.
„Naime, udruženja se ne suprostavljaju ličnom izboru biciklista i trotinetaša da koriste kacige, ali poučeni iskustvima iz sveta upozoravaju da nametanje obaveze nošenja kacige može potpuno odvratiti ljude od vožnje bicikla, što se desilo u Australiji, koja se na žalost ne može pohvaliti kao zemlja koja je prijateljski nastrojena ka biciklistima. Nakon uvođenja ove obaveze, broj putovanja biciklom se u Australiji smanjio za 50 odsto“, ukazali su iz „Ulica za bicikliste“.
Naglašavaju da su rezultat toga manje fizički aktivni građani, koji kao alternativu biraju automobil i na taj način opterećuju zdravstveni sistem, jer su zbog fizičke neaktivnosti podložniji kardiovaskularnim bolestima.
„Nasuprot Australiji, kao dobar primer udruženja pominju Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Češku, Dansku, Holandiju, Francusku i Nemačku i ostale zemlje EU, u kojima obaveza nošenja kaciga i reflektujuće opreme ne postoji, ali je zato bezbednost biciklista na visokom nivou. Iskustvo ovih zemalja potvrđuje jedno pravilo – što je više biciklista i biciklističkih staza i što je bolja bezbednosna saobraćajna politika, a vozači uviđavniji, svi učesnici saobraćaja, pa i biciklisti i trotinetaši će biti bezbedniji, što potvrđuju i statistike“, poručili su.
Kao alternativu obaveznim kacigama, udruženja predlažu izgradnju više odvojenih staza za bicikliste i trotinetaše u svim gradovima Srbije, uvođenje koncepta biciklističkih ulica u kojima bi biciklisti i trotinetaši imali prednost, širenje zona 30 i zona usporenog saobraćaja, češće kontrole brzine u gradovima i uvođenje kamera za kontrolu brzine, tehničke mere usporavanja saobraćaja, dozvoljavanje da se u pojedinim jednosmernim ulicama bicikli i trotineti kreću dvosmerno, regulisanje kretanja bicikala i trotineta žutim trakama, ukoliko ne postoji biciklistička staza kao alternativa i definisanje obaveznog bezbednog rastojanja za preticanje biciklista i trotinetaša od strane motornih vozila.
„Samo uz pomoć ovih mera, definisanih zakonom i pravilnicima, može se suštinski poboljšati bezbednost biciklista i vozača električnih trotineta. Biciklisti su spremni da, u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom, Agencijom za bezbednost saobraćaja i MUP razgovaraju o predloženim merama, kao i da se uključe u radnu grupu za izradu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja“, zaključeno je u saopštenju.
