Evropska komisija tvrdi da ne može da donese odluku da ograniči izdavanje šengenskih viza ruskim državljanima, jer je režim sankcija usmeren posebno na rusku vladu i elitu, ali takve mere države članice mogu da preduzimaju samostalno, navodi se u odgovoru Evropske komisije na zahtev finskog lista Helsingin Sanomat.
Kako se navodi u pojašnjenju EK, razmatranje zahteva i izdavanje kratkoročnih šengenskih viza odgovornost je država članica, koje o svakom zahtevu moraju da odluče „na individualnoj osnovi”.
Istovremeno, moraju se uzeti u obzir faktori kao što su da li podnosilac zahteva predstavlja pretnju po javni red, nacionalnu bezbednost ili međunarodne odnose države. Istovremeno, vizna pravila EU ne predviđaju mogućnost potpune obustave njihovog izdavanja.
„Uvek postoji grupa ljudi kojima treba odobriti vizu, kao što su u humanitarnim slučajevima, članovi porodica, novinari i disidenti“, navodi se u odgovoru Evropske komisije.
Istovremeno, ta institucija naglašava da je već donela mere kako bi građanima Rusije koji rade u javnoj službi ili privrednom sektoru otežali dobijanje viza. Konkretno, delimično je poništen sporazum o pojednostavljenoj obradi viza.
Finska se raspravlja o tome da li da obustavi izdavanje turističkih viza za građane Rusije, s obzirom na to da mogu da ih koriste za ulazak u druge zemlje Evropske unije i, shodno tome, zaobilazeći režim sankcija.
Među opcijama, Ministarstvo spoljnih poslova Finske razmatra prihvatanje manjeg broja zahteva za vizu, što će u praksi smanjiti broj izdatih viza.
Kako je saopšteno, Ministarstvo spoljnih poslova Estonije priprema predloge da Evropska unija prestane da izdaje vize građanima Rusije. U međuvremenu, sama vlada Estonije odlučila je da ograniči mogućnost ruskih državljana da apliciraju za privremene boravišne dozvole ili vize u svrhu studiranja u Estoniji.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine smatra da bi zemlje sveta trebalo da u vizni upitnik za ruske državljane unesu pitanje o njihovoj podršci ratu u Ukrajini
