Ukrajina ima za cilj da sklopi sporazum o programu vrednom 15-20 milijardi dolara sa Međunarodnim monetarnim fondom pre kraja godine kako bi pomogla da ojača svoju ratom razorenu ekonomiju, rekao je za Rojters guverner centralne banke zemlje Kirilo Ševčenko, prenosi Rojters.
Uzdrmana ruskom invazijom koja je pokrenuta 24. februara, Ukrajina se suočava sa ekonomskim padom od 35%-45% u 2022. i mesečnim fiskalnim nedostatkom od 5 milijardi dolara i u velikoj meri se oslanja na inostrano finansiranje od svojih zapadnih partnera.
Ševčenko (49), govoreći tokom posete Londonu, takođe je rekao da se nada da će se dogovoriti o razmeni sa Bankom Engleske „u roku od nekoliko nedelja“, iako nije precizirao iznos.
Kijev je već podneo zahtev MMF-u, rekao je guverner, i sada se konsultuje sa fondom oko novog finansiranja za koje se nada da će obezbediti čak 20 milijardi dolara tokom dve ili tri godine u obliku stend-baj aranžmana ( SBA) ili proširenog fonda (EFF).
To je bio prvi put da je Ukrajina ukazala na novo finansiranje koje joj je potrebno od zajmodavca sa sedištem u Vašingtonu. Program od 20 milijardi dolara bio bi drugi najveći trenutno aktivni zajam od MMF-a, posle Argentine.
„MMF je uvek delovao kao partner Ukrajine tokom rata“, rekao je Ševčenko za Rojters.
„Nadam se da ću program započeti ove godine.
Šef centralne banke je rekao da bi novi program trebalo da obezbedi mere koje će pomoći stabilizaciji ekonomije. To bi moglo osigurati povratak na predratne uslove, kao što je fleksibilan kurs, bez ograničenja na tržištu valuta, smanjenje nekvalitetnih kredita u bankarskom sektoru i uravnotežena fiskalna politika.
Poslednji zajam MMF-a Ukrajini bio je hitna finansijska podrška od 1,4 milijarde dolara dogovorena u martu – što je ekvivalentno 50% kvote zemlje u fondu.
Odvojeno, Kijev je sada u pregovorima sa svojim međunarodnim kreditorima o zamrzavanju otplate duga kako bi ublažio svoju likvidnost.
Ukrajinska centralna banka već ima liniju od milijardu dolara sa poljskom centralnom bankom.
Određeno olakšanje u deviznim prihodima i likvidnosti takođe bi došlo od sporazuma postignutog prošle nedelje između Moskve i Kijeva da se omogući bezbedan prolaz za pošiljke žitarica u i iz ukrajinskih luka, koje je Rusija blokirala od svoje invazije.
Međutim, ti prihodi i isporuke bi se ozbiljno povećali sledeće godine, kada bi prema „konzervativnim“ procenama centralne banke izvoz mogao da dostigne 5 miliona tona mesečno i da generiše približno 5 milijardi dolara 2023. godine, rekao je Ševčenko.
Govoreći o intervenciji centralne banke na valutnim tržištima, kao io njenom programu kupovine obveznica, Ševčenko je rekao da će se i jedno i drugo za sada nastaviti, ali će ovo drugo prestati čim se rat završi.
„Da obezbedim novčano finansiranje bila je najbolnija odluka u mom životu, ali smo shvatili da je to neophodno tokom rata“, rekao je Ševčenko.
On je dodao da je delovanje u vreme rata videlo da se pojavio potpuno novi rečnik, sa izrazima kao što su „zrelost rata“ – termin koji opisuje vremenski okvir dužničkog instrumenta koji se koristi u kontekstu sukoba.
„Mi (ovo) vidimo kao jednu od najvećih neizvesnosti“, rekao je on. „Do kraja rata mi i Ministarstvo finansija treba da radimo zajedno na prevazilaženju svih ovih izazova, koristeći monetarne finansije i tržište unutrašnjeg duga.
