Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sastao se u nedelju sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom al-Sisijem u okviru turneje po nekoliko afričkih država koja je osmišljena da se suprotstavi zapadnim optužbama da je invazija Moskve na Ukrajinu dovela do globalne krize hrane.
Sastanak Lavrova sa egipatskim liderom, kao i sa ministrom spoljnih poslova Samehom Šukrijem, pokazao je da Rusija nije bila izolovana od sveta zbog svoje invazije na Ukrajinu, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.
Egipat, najveći svetski uvoznik žitarica, oslanja se na Rusiju i Ukrajinu za većinu svog uvoza žitarica. Takođe ima dugogodišnje ekonomske veze sa Moskvom putem oružja i turizma. Lavrov takođe ove nedelje treba da poseti Etiopiju, Ugandu i Republiku Kongo.
Rusija je u nedelju preuzela odgovornost za raketne udare koji su pogodili ukrajinsku luku Odesa nekoliko sati nakon što je Moskva potpisala sporazum uz posredovanje UN i Turske da se Kijevu omogući da nastavi izvoz žitarica iz svojih crnomorskih luka.
Dve krstareće rakete pogodile su Odesu u subotu, a dve su oborila ukrajinska protivvazdušna odbrana, rekao je Serhij Bračuk, portparol južne vojne komande Ukrajine.
Afričke nacije su uglavnom izbegavale da stanu na stranu otkako je Rusija odlučila da izvrši invaziju na Ukrajinu. Ali moskovska blokada Crnog mora pogodila je ukrajinski izvoz žitarica, podižući cene hrane i ostavljajući zemlje na Bliskom istoku i Africi da se bore da obezbede pšenicu.
Poznata kao žitnica Evrope, Ukrajina je prošle godine proizvela 33 miliona tona žitarica. Peti najveći svetski izvoznik žitarica, čini 80 odsto libanskog uvoza i glavni je dobavljač za zemlje uključujući Somaliju, Siriju i Libiju. Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice.
„Spekulacije zapadne i ukrajinske propagande da Rusija navodno ’izvozi glad‘ su apsolutno neosnovane“, napisao je Lavrov u pismu objavljenom u novinama afričkih zemalja koje posećuje.
Moskva je takođe pokušala da se suprotstavi optužbama Zapada da je delovala kao kolonijalna sila bombardovanjem i okupacijom velikih delova Ukrajine. Rusija „nije umrljana krvavim zločinima kolonijalizma“ i „ne nameće ništa drugima, niti ih uči kako da žive“, napisao je Lavrov.
On je takođe pohvalio „izbalansiranu poziciju Afrikanaca o onome što se dešava u Ukrajini i oko nje“.
Rusija je gajila veze u regionu kroz ugovore o robi, oružju i energentima, kao i raspoređivanjem ruskih plaćenika povezanih sa Kremljom da podrže lokalne političke lidere ili pokrete u nekim oblastima i podstiču razdor u drugim.
U izjavi nakon sastanaka u Kairu, Lavrov je rekao da će obaveze Rusije o izvozu žitarica prema klijentima biti ispunjene. On je takođe rekao da je dogovor oko izvoza žita „paket“ mera koji se odnose i na rusko i na ukrajinsko žito.
„Pitanja koja se tiču ukrajinskog žita biće rešena kroz uspostavljanje koordinacionog centra u Istanbulu, biće garantovano da će Ukrajinci očistiti svoje teritorijalne vode i dozvoliti brodovima da odatle isplove, a tokom njihovog prolaska otvorenim morem, Rusija i Turska će sa svojim pomorskim snagama obezbediti njihovu bezbednost“, rekao je Lavrov.
U nedelju je ukrajinski ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov na Fejsbuku rekao da će Kijev „nastaviti sa tehničkim pripremama“ za sprovođenje sporazuma.
Bajdenova administracija je na početku bila skeptična prema sporazumu i dok američki zvaničnici veruju da bi on mogao biti od koristi ako se primeni, ne nadaju se da će Rusija poštovati svoje obaveze.
Vašington nastavlja da šalje teško naoružanje Ukrajini, uključujući četiri naprednija raketna sistema prošle nedelje. Međutim, zvaničnici su rekli da ruske akcije tokom vikenda ih neće ohrabriti da pošalju oružje ili pruže drugu podršku kako bi pomogli u implementaciji sporazuma u kojem SAD nisu strana i da se Rusija ne pridržava.
SAD traže načine da presele žito iz Ukrajine, uključujući povećanje kopnenih kapaciteta i obezbeđivanje sredstava poljoprivrednicima da im pomognu da pronađu više skladišta.
